Skelet je lagana, ali čvrsta struktura sastavljena od 206 kostiju. To je oklop koji štiti neke organe, kao što su srce i pluća. Skelet obezbeđuje potporu za druge delove tela, kao što su mišići.Kosti se sastoje od jakih proteinskih niti ili vlakana koji drže na okupu čvrstu mešavinu minerala kalcijuma i fosfora. Kalcijum i fosfor obezbeđuju kostima čvrstinu i snagu. Mnoge kosti imaju centralnu šupljinu ispunjenu koštanom srži. U koštanoj srži stvaraju se crvena krvna zrnca.

Zglobovi nastaju na mestima gde se kosti susreću, kao što su ramena, laktovi, kolena, članci. Krajevi kostiju, tamo gde se spajaju, su glatki i pokriveni klizavom, vlaknastom supstancom koja se zove hrskavica. Hrskavica štiti krajeve kostiju i pomaže zglobovima da se nesmetano pokreću. Svaki zglob je okružen sinovijalnom membranom. Sinovijalna membrana luči lepljivu tečnost po imenu sinovijalna tečnost, koja podmazuje površinu zglobova, takođe im na taj način pomažući da se nesmetano kreću. Ligamenti su jake, fibrozne (vlaknaste) trake koje drže zglobove na okupu i povezuju kosti i hrskavicu. Oni omogućavaju fleksibilnost zglobova, ali i ograničavaju njihove pokrete kako bi obezbedili stabilnost.

Tetive su takođe fibrozne trake tkiva. One su ekstremno jake. Tetive povezuju i drže mišiće čvrsto uz kosti. Tetive se podmazuju unutar omotača tetive, pokrivača koji omogućava nesmetane pokrete tetive.

Kosti, zglobovi, hrskavica, ligamenti i tetive su vrsta vezivnog tkiva. Kako mu ime sugeriše, glavna funkcija vezivnog tkiva je da povezuje i podržava druga tkiva u organizmu. Vezivno tkivo je jako i fleksibilno. Napravljeno je od snopova različitih vrsta proteinskih vlakana. Kolagen je glavni protein u vlaknima kostiju, hrskavice, ligamenata i tetiva.

Mišići omogućavaju skeletu da se kreće. Pokrete mišića kontrolišu mozak i nervni sistem. Mozak i nervi utiču na kontrakcije mišića koje dovode do kretanja. Mišići se opuštaju i stežu i deluju na tetive – povlače ih, a tetive onda povlače kosti, podižući ih ili ih spuštajući.

Poprečno-prugasti ili voljni mišići su pod "svesnom kontrolom", pokreću se i odmaraju samo kada vi to odlučite. Mišići skeleta su voljni mišići. Glatki ili nevoljni mišići nisu pod svesnom kontrolom. Oni rade automatski. Nevoljni mišići se nalaze u organima za varenje, gde kontrolišu prolazak hrane kroz jednjak, želudac i creva. Takođe, nalaze se u krvnim sudovima, gde kontrolišu proticanje krvi. I voljni i nevoljni mišići odgovaraju na signale iz nervnog sistema. Nevoljni mišići takođe odgovaraju i na hemijske signale.

Treći tip mišića je kardijalni, odnosno srčani mišić. To je glavni mišić srca. Ovaj mišić kombinuje svojstva voljnih i nevoljnih mišića – veoma je jak poput voljnih mišića, ali se njegovi pokreti ne mogu svesno kontrolisati. Srčani mišić se pokreće automatski, kao odgovor na nevoljne signale.

ARTRITIS

  • Bol
  • Gubitak pokreta zglobova
  • Naticanje zglobova
Artritis je vrsta poremećaja vezivnog tkiva. Vekovima su ljudi tragali za uzrokom artritisa i načinima prevencije ovog poremećaja. Iako su istraživanja u poslednjih sto godina otkrila mnoge informacije o artritisu, mnoga pitanja o ovoj bolesti još uvek čekaju odgovore. U većini slučajeva, uzrok artritisa je nepoznat.Neki oblici artritisa razvijaju se zbog problema sa imunim sistemom, koji štiti organizam od infekcija. Problem sa imunitetom čini da organizam napada sopstvena tkiva. To se zove autoimuni poremećaji (bolesti). Na primer, ako imuni sistem ne prepoznaje oblogu zglobova (sinovijalna membrana) kao sopstveno tkivo, on će slati različite ćelije da je uništi, što uzrokuje artritični bol i oticanje zglobova. Razlog za ovakvu reakciju organizma nije poznat. Reumatska groznica, uzrokovana infekcijom bakterijama streptokokama, može da proizvede autoimunu reakciju. Nakon infekcije, imuni sistem može da napadne oblogu zglobova, kao da napada bakterije. Rezultat su oštećeni zglobovi, što ponekad dovodi do artritisa.

Uzroci drugih oblika artritisa mogu da budu: bakterijske i virusne infekcije, nasledna tendencija ka bolesti, nedostatak hranljivih sastojaka iz ishrane ili prekomerna težina.

Postoji nekoliko glavnih oblika artritisa.
Ankilozni spondilitis
Ankilozni spondilitis je, izgleda, nasledan. Češće pogađa muškarce nego žene, a ponekad se dovodi u vezu sa inflamatornom bolešću creva. Zglobovi kičme, pršljenovi, postaju bolni i ukočeni. Vremenom, pršljenovi počinju da srastaju, dovodeći do ukočenog, povijenog držanja. Problemi sa disanjem i upale irisa (dužice oka) su druge posledice ove bolesti.Antiinflamatorni (antiupalni) lekovi se koriste za ublažavanje bola, ukočenosti i upale. Vežbanje može da pomogne u usporavanju razvoja bolesti. Spavanje na tankom dušeku prebačenom preko daske kreveta može da pomogne u održavanju što je moguće normalnijeg držanja.
Infektivni artritis
Ovaj oblik artritisa nije uobičajen, zahvaljući lekovima kojima se leči infekcija. Uzrok infektivnog artritisa može da bude širenje bakterije iz nekog drugog dela organizma, putem krvotoka, ili iz inficirane povrede ili nakon operacije zgloba. Lajmska bolest, infekcija koju šire inficirani krpelji, može da dovede do pojave infektivnog artritisa. Artritis nastao kao posledica Lajmske bolesti najčešće pogađa zglobove kolena.Bakterijska infekcija zglobova može da bude ozbiljna i traži brzu dijagnozu i lečenje. Ako se sumnja na bakterijsku infekciju zglobova, iz zgloba se može iglom izvući tečnost kako bi se poslala na analizu – mikroskopski pregled ove tečnosti može da otkrije koja bakterija je uzrok infekcije.

Ako je reč o bakterijskoj infekciji, lekar vam može prepisati antibiotike. Nakon dobijanja rezultata analize tečnosti iz zgloba, može da se promeni ili prilagodi terapija antibioticima. Lečenje obično traje tri do četiri nedelje. Tokom tog vremena, lekar može da preporuči vežbanje kako bi se vratila puna pokretljivost zglobovima. U nekim slučajevima, lekar će drenirati zglob koji je pogođen infekcijom i ukloniti oštećeno ili inficirano tkivo.

Kada se treba javiti doktoru zbog bolova u zglobovima?

  • Ako su vam zglobovi crveni, otečeni ili topli
  • Ako je samo jedan zglob osetljiv
  • Ako patite od jutarnje (nakon buđenja) ukočenosti
  • Ako ukočenost i neprijatnost ne prolaze ni posle uzimanja analgetika
  • Ako u porodici imate slučajeve artritisa, a osećate da vas zglobovi bole ili su ukočeni
  • Ako imate povišenu temperaturu ili osip, uz natečene zglobove

Juvenilni reumatoidni artritis

Ova vrsta artritisa pogađa decu, ali se javlja veoma retko i umnogome se razlikuje od oblika koji pogađa odrasle. Postoji oblik juvenilnog reumatoidnog artritisa u kome jedan ili samo nekoliko najvećih zglobova biva blago pogođeno uz pojavu upale očiju. Postoji i drugi oblik koji zahvata celo telo, uz pojavu osipa i povišene temperature. Juvenilni reumatoidni artritis može da se povuče kako dete raste, ali kod neke dece ova bolest se nastavlja i u odraslom dobu. Što je artritis ozbiljniji u detinjstvu, veći su izgledi da se nastavi i u odraslom dobu.Ispitivanje i lečenje su isti kao kod reumatoidnog artritisa kod odraslih. Udlage mogu da pomognu u mirovanju zglobova. Redovne terapijske vežbe, posebno u ozbiljnim slučajevima, doprinose izbegavanju dugotrajnih degenerativnih promena. Hirurška zamena zglobova je opcija u slučajevima kada se rast zaustavi i kada je bolest toliko ozbiljna da uništava zglobove ili stvara neizdrživ bol. Pošto juvenilni reumatoidni artritis može da dovede do upale dela oka, uključujući i iris (dužicu), što opet može da dovede do delimičnog ili potpunog slepila, redovni pregledi očiju su obavezni tokom prvih nekoliko godina trajanja bolesti.
Osteoartritis
Osteoartritis je najčešći oblik artritisa kod starijih ljudi. Simptomi su različiti, od blagog bola i ukočenosti, do jakog bola koji onemogućava normalno funkcionisanje. U početku, bol se obično javlja nakon što je zglob aktivan (u upotrebi) i povlači se kada se osoba odmara. Kako bolest napreduje, bol se oseća i u stanju mirovanja.Iako osteoartritis može da pogodi gotovo sve zglobove u organizmu, najčešće pogađa zglobove prstiju ruku, kao i one koji nose težinu tela – kukove, kolena i članke. Kod nekih ljudi koji su imali povredu zgloba može da se razvije osteoartritis godinama nakon povrede. Osim normalnog habanja zglobova ili neuobičajene traume zgloba, nasledni faktor izgleda da ima ulogu u razvoju ove bolesti. Osteoartritis, posebno u kukovima i prstima ruku, prenosi se kroz porodičnu istoriju. Gojaznost takođe može da doprinese pojavi bolesti, verovatno zato što prekomerna težina dodatno opterećuje zglobove, posebno kolena.

Cilj lečenja osteoartritisa je oslobađanje od bola. Ako lekar primeti znake osteoartritisa, na rendgenskom snimku ili tokom fizičkog pregleda, ukoliko ne osećate bol, lekar vam verovatno neće prepisati nikakve lekove. Vežbanje kojim se jača oblast oko zglobova i održava njihova normalna pokretljivost mogu da smanje simptome. Jednostavne promene načina života, kao što su promene položaja prilikom spavanja ili način na koji nosite teret, takođe može da pomogne u ublažavanju simptoma. Kada se osteoartritis javi u jačem obliku, možda će biti potrebno da nosite štap kad hodate.

Kada je o lečenju bola reč, lekar će vam obično savetovati da koristite nesteroidne antiinflamatorne lekove. Paracetamol takođe može da koristi. Odmaranje zgloba pogođenog osteoartritisom, potapanje zgloba u topku kupku ili tople obloge, takođe mogu da koriste.

U ozbiljnijim slučajevima osteoartritisa lečenje može da uključi i kortikosteroide, oralne ili injekcije koje se daju direktno u zglob. Ali, injekcije kortikosteroida mogu da se koriste samo nekoliko puta godišnje na zglobovima koji nose težinu. Poslednju liniju lečenja čini hirurški zahvat kojim se zglob menja veštačkim zglobom, ali se ova procedura preduzima samo kod ozbiljno oštećenih zglobova. Ova operacija ima dobar procenat uspešnosti.

Domaći lekovi za blag artritis

  • Antiinflamatorni lekovi koji se kupuju bez lekarskog recepta
  • Tople, vlažne obloge koje se stavljaju na ukočene zglobove
  • Umereno vežbanje zglobova pogođenih bolešću, najbolje u bazenu ili kadi
  • Masaža osetljivih zglobova

Rajterov sindrom

Rajterov sindrom je vrsta artritisa koja uglavnom pogađa muškarce. Nastaje kao nenormalan odgovor organizma na različite infekcije, posebno uretritis (upala uretre) kojem je uzrok hlamidija, koja se može preneti seksualnim putem. Simptomi se javljaju tokom nekoliko nedelja i mogu da uključe bol u zglobovima (posebno u člancima, stopalima i prstima ruku), ranice na dlanovima i tabanima, konjuktivitis. Može da se leči antibioticima (infekcija) i nesteroidnim antiupalnim lekovima i drugim analgeticima (bol i oticanje zglobova). Simptomi artritisa često traju i kada drugi simptomi prođu, i mogu da se pojavljuju i nestaju tokom niza godina.

Reumatoidni artritis

Ova vrsta artritisa se javlja ređe od osteoartritisa, ali zato je mnogo jači. Uzrok reumatoidnog artritisa nije poznat, ali se veruje da je reč o autoimunom poremećaju. Reumatoidni artritis se prenosi kroz porodičnu istoriju.Blage forme reumatoidnog artritisa su češće od jakih. Jaki slučajevi dovode do ekstremne nesposobnosti, jer je reč o progresivnoj bolesti za koju nema leka. Pogađa žene ćešće nego muškarce, i starije češće nego mlade i decu. Reumatoidni artritis često počinje sa natečenim, crvenim, ukočenim, osetljivim zglobovima na prstima i stopalima. Bolest se obično razvija u malim zglobovima, ali ramena, ručni zglobovi, kolena i članci takođe mogu da budu zahvaćeni bolešću. Najčešće postoji simetrija – isti zglob je pogođen na obe strane tela. Za razliku od bola koji se javlja kod osteoartritisa, bol kod reumatoidnog artritisa postoji i kad se krećete i kad mirujete. Ukočenost zglobova ujutro nakon buđenja je veoma česta. Bolest nije ograničena samo na zglobove. Može da pogodi celo telo i da uzrokuje opštu slabost i umor organizma, i probleme u drugim delovima tela, kao što su srce, bubrezi i oči.

Lekar može da dijagnostikuje reumatoidni artritis nakon fizičkog prelgeda. Druga ispitivanja koja mogu biti korisna su: rendgenski snimak bolnih zglobova, specifična analiza krvi, tzv. brzina sedimentacije eritrocita.


Lečenje

Lečenje reumatoidnog artritisa može da počne visokim dozama aspirina u kombinaciji sa vežbanjem, kako bi se održala pokretljivost zglobova. Ako aspirin smeta želucu, mogu se prepisati lekovi koji smanjuju ovaj efekat aspirina. Nesteroidni antiupalni lekovi takođe mogu da budu korisni. Lekar vam može prepisati soli zlata, penicilamin ili, u ozbiljnijim slučajevima, kortikosteroide. Kortikosteroidi se mogu davati u vidu injekcija direktno u zglob, do tri puta godišnje. Ovi lekovi mogu da uzrokuju značajne negativne sporedne efekte, pa osobe koje ih koriste moraju redovno da se podvrgavaju kontrolama. Takođe, izbor u ozbiljnim slučajevima su i lekovi koji potiskuju delovanje imuniteta (imunosupresivi), kao što je npr. citostatik methotrexate. Ali, ovi lekovi čine organizam osetljivim na druge infekcije.

BOL U LEĐIMA

  • Bol u donjem ili gornjem delu leđa
  • Tinjajući ili oštar bol u leđima
  • Ukočenost ili gubitak normalne pokretljivosti leđa
  • Bol, utrnulost i peckanje u rukama i nogama
  • Slabost u nogama, verovatno zbog utrnulosti ili peckanja
Preterano naprezanje leđnih mišića, na poslu, kod kuće ili tokom vežbanja, najčešći je izvor grčeva (spazama) i bolova u leđima. Mišići i ligamenti donjeg dela kičme i karlice posebno su osetljivi na ovu vrstu preterivanja. Prekomerna upotreba leđnih mišića može se smatrati uzrokom bola u leđima u slučajevima u kojima bol počne 24 sata nakon ovog preterivanja. Loše držanje - na poslu, dok gledate tv, pa čak i tokom sna - takođe može da dovede do bola i ukočenosti leđa ili grčeva (spazma) u leđnim mišićima. Drugi problemi koji mogu da izazovu bol u leđima su: virusne bolesti (mogu da uzrokuju osetljivost vrata ili leđa), uklještenje diska (diskus hernija), tumori kičmene moždine, prelomi kičmenih pršljenova, oštećenje mišića, ligamenata ili nerava koji nakon povrede vrše pritisak na nerve. Drugi ozbiljni uzroci bola u leđima uključuju i povrede kičmene moždine.

Ispitivanje i lečenje

Ako je bol u leđima izazvan prekomernim naprezanjem leđnih mišića, kućno lečenje obično pomaže u ublažavanju grčeva i bolova. Antiupalni (antiinflamatorni) lekovi mogu da pomognu u smanjenju otoka i bola. Ako ovi lekovi ne prijaju želucu, preporučuje se upotreba paracetamola.Ako se bol javlja u donjem delu leđa, odmor u krevetu, sa jednim jastukom ispod glave a drugim ispod kolena, može da pomogne. Možete da probate i sledeći položaj: na podu lezite na leđa sa jastukom ispod kolena, ili sa kukovima i kolenima savijenim a stopalima na stolici ili samo sa savijenim kukovima i kolenima. Ovo će pomoći u smanjenju pritiska na leđa. Jedan do dva dana odmora može da pomogne povređenim leđima, ali ležanje duže od dva dana može da oslabi mišiće i uspori oporavak. Zato je važno da tokom oporavka pokušate da prohodate nekoliko minuta na svakih nekoliko sati.

Takođe, možete da probate sa ledenim oblogama u toku nekoliko dana, a zatim sa naizmeničnim stavljanjem toplih i ledenih obloga. Za opuštanje grčeva, blago istegnite ili masirajte osetljivi mišić.

Kada je bol jak i traje duže vremena, lekar vam može prepisati jače lekove – analgetike ili lekove za opuštanje mišića. Takođe, lekar će vam dati uput za fizikalnu terapiju. Ako lekar sumnja na ozbiljniji uzrok bola u leđima, može vas poslati na rendgen, kompjutersku tomografiju (skener) ili na magnetnu rezonancu, a nekad i na mijelogram, kako bi dijagnostikovao problem. Ako je uklješteni nerv odgovoran za bol, lečenje uključuje odmaranje u krevetu i lekove za bol i otoke, koji se uzimaju oralno ili se daju injekcijom.

Ponekad je potrebna trakcija (ekstenzija), ili hirurški zahvat, kako bi se pacijent rešio bola. Ekstenzija, odnosno istezanje korišćenjem mehaničke sile, podrazumeva korišćenje sprave kojom se osetljiva oblast leđa tretira. Ako je potrebna operacija, hirurg će ukloniti strukturu koja je uklještila nerv, a zatim spojiti pršljenove radi stabilnosti.
Prevencija
Pre svega, trebalo bi da naučite kako da podižete teret. Izbegavajte podizanje tereta u stojećem položaju. Umesto toga, čučnite, držite leđa pravo, uhvatite teret i polako ga podignite dok se i sami podižete. Nemojte se istezati da biste dohvatili teške predmete. Gurajte, radije nego da vučete težak predmet.Takođe, pokušajte da ispravite držanje kada stojite, sedite ili radite. Kada stojite, držite uši, ramena i kukove u pravoj liniji, glavu podignite a stomak uvucite. Koristite stolice sa ravnim naslonom ili one koje imaju podršku za leđa. Sedite tako da vam kolena budu malo viša od kukova. Pravite česte pauze ako morate dugo da sedite ili vozite, kako biste se protegli.

Ako se bol javio u donjem delu leđa, spavajte na strani, sa savijenim kolenima. Stavite jastuk između kolena. Ako spavate na leđima, stavite jastuk ispod kolena, a mali jastuk ispod donjeg dela leđa. Izbegavajte spavanje na stomaku, osim ako ne stavite jastuk ispod kukova.

Redovno vežbanje održava leđne i stomačne mišiće, što pomaže u izravnavanju iskrivljenosti donjeg dela leđa. Radite vežbe jačanja stomačnih i leđnih mišića i fleksibilnosti leđa, kako biste održali dobar tonus mišića. Ovo će pomoći da smanjite broj i jačinu ponovnih epizoda bola u leđima. Ne pomažu sve vežbe svim ljudima, a neke mogu da štete. Zato se posavetujte sa doktorom o tome koje vežbe da radite.

Domaći lekovi za bol u leđima

  • Lezite na leđa, ispod glave stavite jedan jastuk, a drugi ispod kolena
  • Stavljajte tople ili ledene obloge na osetljivo mesto. (Ako koristite tople obloge, pazite da ne budu pretople da ne biste dobili opekotine. Zamotajte bocu sa toplom vodom u krpu pa je stavite na bolno mesto ili blago zagrejte termofor.)
  • Masirajte zgrčene mišiće
  • Blago istegnite mišiće na bolnom mestu
  • Koristite analgetike
  • Popravite držanje kada stojite, sedite, posebno u kolima dok vozite, ili na poslu

Simptomi koji zahtevaju hitan odlazak kod lekara

  • Jak bol koji vam sputava pokrete
  • Bol ili utrnulost koji putuju od donjeg dela leđa do kolena ili članka
  • Ekstremno jak bol koji ide niz nogu ili ruku, posebno nakon kašljanja ili kijanja
  • Bol u leđima ili vratu u kombinaciji sa slabošću ruku ili nogu
  • Ukočen vrat u kombinaciji sa povišenom temperaturom, glavoboljom i povraćanjem
  • Osetljivost očiju čak i na normalno svetlo
  • Nesposobnost da kontrolišete bešiku ili creva

BURZITIS

  • Bol prilikom pokreta, ponekad praćen crvenilom i oticanjem zglobova
Burza je mala, klizava, ravna kesa locirana u unutrašnjosti nekih zglobova. Burza pomaže mišićima i tetivama da klize preko kostiju. Kada je burza iritirana, puni se tečnošću i postaje upaljena i bolna. To stanje zove se burzitis.Najčešćse se burzitis javlja u ramenima. Aktivnosti kao što su bacanje, ljuljanje, guranje mogu da uzrokuju iritaciju burze i dovedu do pojave bola prilikom pokreta. Burzitis može da se javi i na laktovima, kolenima i drugim zglobovima.

Jedna vrsta burzitisa je poznata kao "domaćicino koleno"; u ovom slučaju, previše klečanja (pri kućnim poslovima) iritira burzu u prednjem delu čašice kolena.

Burzitis koji se javlja na kuku često pogađa ljude koji previše sede na poslu. Neki slučajevi burzitisa su izazvani procesima sličnim artritičnim ili infekcijom.

Ispitivanje i lečenje

Doktor će pregledati ozleđenu oblast kako bi otkrio tačno mesto problema ili odredio da li se tečnost skuplja u burzi. Ređe će iglom uzeti uzorak tečnost i proveriti o kojoj infekciji je reč.Antiupalni lekovi i odmor mogu biti dovoljni u lečenju blagih slučajeva burzitisa. Injekcije kortikosteroida direktno u burzu odmah deluju na problem, posebno kod upornih epizoda. Hirurško uklanjanje burze se radi u slučajevima kada nijedna druga vrsta lečenja ne pomaže.

Prevencija

Ako počinjete da se bavite nekom novom aktivnošću, npr. nekim novim vidom rekreacije u kojem ćete često koristiti određeni zglob, počnite sa vežbama umerenog intenziteta, a zatim polako pojačavajte intenzitet, kako biste sprečili upalu burze usled preteranog korišćenja. Ako ta aktivnost uključuje klečanje, ili može doći do udaraca laktova ili kolena (vožnja skejta ili rolera), nosite štitnike.

KOMPRESIONI PRELOM (PRELOM KIČMENIH PRŠLJENOVA)

  • Intenzivan bol u leđima, ponekad se proteže kroz noge, ruke ili zadnjicu
Kompresioni prelom je prelom kičmenih pršljenova. Većinom su ovi prelomi posledica osteoporoze kod starijih žena. Kosti, oslabljene osteoporozom, lakše se lome prilikom pada ili se oštećuju prilikom pokreta kojim se uvrće kičma.Kompresioni prelomi kičme mogu da izazovu jak bol. Ako su nervi uklješteni između polomljenih pršljenova, bol može da se širi od leđa prema grudima ili stomaku. Pošto i najmanji napor može da uzrokuje kompresioni prelom, većina starijih osoba se iznenadi kada, prikom pregleda na koji su otišli zbog bola u leđima, shvati da je reč o prelomu. Kompresioni prelomi mogu da se jave i usled dugotrajnog uzimanja lekova sterioda ili usled dugotrajne neaktivnosti usled neke povrede ili druge bolesti, jer se na oba pomenuta načina smanjuje količina kalcijuma u kostima. Kušingov sindrom takođe može da uzrokuje kompresioni prelom. Kod Kušingovog sindroma, u nadbubrežnim žlezdama dolazi do prekomerne proizvodnje steroidnih hormona.

Ispitivanje i lečenje

Rendgen kičme obično otkriva kompresioni prelom.Lečenje zavisi od jačine bola. Jak bol može da zahteva ležanje, injekcije lekova protiv bolova, tople obloge, lekove za opuštanje mišića i druge tretmane. Pacijentima se mogu preporučiti i medicinski korseti koji ograničavaju pokrete kičme i dozvoljavaju prelomu da zaceli. Ponekad je potrebno bolničko lečenje i davanje lekova intravenozno. Manji bolovi nestaju nakon odmaranja, toplih obloga i analgetika. Bol se obično povlači nakon nekoliko nedelja ili meseci, ali nikad ne nestaje potpuno.
Prevencija
Žene koje su pod visokim rizikom za osteoporozu, istovremeno imaju i visok rizik od kompresionih preloma kičme. Najbolja prevencija je održavanje kostiju jakim i zdravim.

Poremećaji vezivnog tkiva

Vezivno tkivo je mreža tkiva koja podržava i spaja druga tkiva i delove organizma. Kosti, zglobovi, hrskavica, ligamenti i tetive su vrsta vezivnog tkiva. Poremećaji vezivnog tkiva dovode do upale tkiva. Vezivno tkivo je bogato kolagenom, vlaknastim proteinom koji se nalazi u koži, kostima, ligamentima i hrskavici. Zato se ovi poremećaji zovu i kolagenska bolest, a zajednička karakteristika im je upala vezivnog tkiva. U poremećaje vezivnog tkiva spadaju: artritis, reumatična polimialgija, polimiozitis, skleroderma, Sjogrenov sindrom i sistemski eritematozni lupus.

IŠČAŠENJE ZGLOBA

  • Nakon povrede, zglob je van svog mesta, bol, teškoće sa kretanjem ili nemogućnost kretanja
Skoro svaka kost može da se, uz odgovarajuću silu, izvuče ili izbije iz svog zgloba. Ako lopta udari košarkaša po vrhu prsta, zglob prsta može da iskoči iz svog ležišta. Fudbalera može da pogodi lopta u ruku i dislocira lakat iz zgloba.Dislokacija (iščašenje) obično pogađa zglobove koji se kreću, kao što su članci, kolena, kukovi, ručni zglobovi, laktovi i, najčešće, ramena i prsti. Nepokretni zglobovi, kao što su oni u karlici, takođe mogu da se "razdvoje" kada se ligamenti koji ih drže na okupu istegnu ili pokidaju.

Iščašenje pršljena može da bude opasno po život, ako ošteti nerve ili kičmenu moždinu. Povreda kičmene moždine usled dislokacije pršljena može da dovede i do paralize.

Ispitivanje i lečenje

Nakon pregleda zgloba, potrebno je uraditi rendgenski snimak kako bi se isključila mogućnost preloma ili drugog oštećenja zgloba koje je moglo da nastane zajedno sa dislokacijom. Ako je reč o zglobu prsta ruke ili ramenu, doktor će možda moći da ih vrati na mesto jednostavnim pokretom. Što je veći zglob, teže je istegnuti i opustiti mišiće kako bi zglob mogao biti vraćen na mesto.Lečenje uključuje korišćenje udlage ili nekog drugog ortopedskog sredstva kojim se imobiliše zglob. Stavljanje obloge od leda i analgetici mogu da pomognu u prvom trenutku. Operacija je potrebna ako zglob ne može da se vrati na mesto zbog preloma, pucanja hrskavice ili drugog problema.

FASCITIS

  • Bol u pogođenom delu tela
  • Otoci
  • Crvenilo na obolelom delu
  • Slabost obolelog dela tela
Mišiće i kosti podržavaju i pokrivaju debele trake vlaknastog tkiva po imenu fascije. Ovo jako tkivo okružuje grupe mišića, deli organe ili mišiće, daje čvrstinu dubokim slojevima kože. Fascitis nastaje kada dođe do iritacije fascije. Ovo se može javiti kada tkiva unutar fascije, kao što su mišići, oteknu. Jaka, vlaknasta fascija koja okružuje tkivo, ne isteže se i ne širi se bez obzira na taj otok. Zbog toga se stvara pritisak unutar tog dela, što smanjuje snabdevanje krvlju tkiva i tako ometa njegovu sposobnost samoisceljenja. Ako se pritisak nastavi, tkivo će na kraju umreti zbog nedostatka kiseonika i krvi. Kada se to dogodi usled poremećaja nalik autoimunim bolestima kao što je skleroderma, reč je o eozinofilnom fascitisu.Simptomi se obično polako razvijaju i rezultatiraju ograničenim pokretima ekstremiteta.

Ispitivanje i lečenje

Doktor će verovatno prvo uraditi fizički pregled. Možda će biti potrebna analiza krvi. Ako je natečena oblast ruke ili noge, ili su ruka ili noga slabe i utrnule, pritisak u ovoj oblasti može se ispitati posebnom spravom, a moguće je i da će biti potrebna operacija.Fascitis se obično leči nekim od kortikosterioda ili drugim lekovima i prolazi nakon određenog vremena.

FIBROMIJALGIJA

  • Bolovi
  • Ukočenost
  • Umor
  • Osetljive tačke na telu
Fibromijalgija, ponekad se naziva i fibroza ili fibromiozitis, je naziv grupe simptoma koji nisu potpuno objašnjeni i shvaćeni. Fibromijalgija pogađa mišiće, zglobove i druga meka tkiva. Uzrok je nepoznat i ne postoji nijedna analiza krvi ili tkiva koja bi dokazala prisustvo ove bolesti. Bolest se dijagnostikuje jedino na osnovu simptoma i – nepostojanja neke druge bolesti. Češće pogađa žene. Simptomi su: bol u vratu, gornjem delu leđa i ramenima, praćeni umorom i glavoboljom. Mišići su najosetljiviji na mestima gde se spajaju za kosti ili gde ligamenti drže mišiće čvrsto uz kost. Ove oblasti se zovu "tačke okidači" i mogu biti osetljive čak i na najblaži dodir. Zbog bola se javljaju i problemi sa snom, posebno u slučajevima emocionalnog stresa.

Ispitivanje i lečenje

Bol i tipične tačke okidači obično potvrđuju dijagnozu fibromijalgije. Pošto artritis, koji je mnogo ozbiljnija bolest, ima slične simptome, doktor će uraditi analize kako bi isključio mogućnost artritisa. Vežbanje, uravnotežena ishrana i adekvatan odmor su važni. Stres može da pojača simptome, pa se osobama koje pate od fibromijalgije savetuje da rade vežbe za opuštanje i da primenjuju druge tehnike za oslobađanje od stresa. Lekovi koji se kupuju bez recepta, npr. aspirin ili ibuprofen, često nemaju efekta kod ove bolesti. Male doze antidepresiva često su efikasne u ublažavanju simptoma.

PRELOMI

  • Nakon povrede, bol u nozi ili ruci, ponekad sa otvorenom ranom i kosti koja je vidljiva
0 Kosti se mogu slomiti na mnogo načina, npr. prelom može nastati usled jakog udarca, ili uvrtanjem ili savijanjem kosti. Tipovi preloma ili fraktura, uključuju i sledeće:
Kominutivni prelom: nekoliko preloma jedne kosti, pri čemu se kost deli na brojne fragmente.
Otvoreni prelom: polomljena kost probada kožu i vidljiva je golim okom.
Prelom sa dislokacijom: prelom deli kost tako da dva dela kosti ne naležu jedan na drugi (postoji pomak između fragmenata kosti).
Prelom tipa "zelene grančice": kost je slomljena samo sa jedne strane (nije prelomljena cela kost).
Kosi prelom: prelom pod određenim uglom.
Jednostavni prelom: delovi prelomljene kosti nisu se odvojili jedan od drugog, već i dalje stoje jedan uz drugi.
Spiralni prelom: kao rezultat uvrtanja kosti nastje prelom u obliku spirale.
Prelom izazvan zamorom (stresni prelom, tzv. marš fraktura): uzrok ovog preloma je ponovljeni, dugotrajni stres kojem je izložena kost; pre svega se odnosi na kosti stopala.
Transverzalni prelom: ovaj prelom se proteže pravo kroz kost.

Ozbiljnost preloma zavisi od nekoliko faktora: mesta na kome je kost prelomljena, drugih oštećenja izazvanih prelomom (npr. kidanje ligamenata), kretanje dva polomljena kraja kosti (da li je reč o jednostavnom ili prelomom sa dislokacijom), da li su uključeni drugi vitalni organi (npr. nervi ili pluća). Ako se koža raspukla a kost viri napolje, kao kod otvorenog preloma, postoji realan rizik od infekcije.

Ispitivanje i lečenje

Tokom pregleda, biće potrebno da detaljno opišete nezgodu u kojoj je došlo do loma. Saznanje o načinu na koji je kost polomljena, pomaže lekaru u određivanju mogućih drugih oštećenja. Rendgenski snimak povređenog dela tela ukazaće na tip preloma.Ako je reč o jednostavnom prelomu, povređena ruka ili noga se stavlja u gips ili udlagu, kako bi se kost imobilisala i ozdravila. Stresni prelom stopala može da se leči posebnom vrstom cipele. Prelom sa dislokacijom i otvoreni prelom možda će zahtevati operaciju kako bi se delovi kosti namestili, ili kako bi se u kost postavili metalni šraf, igla ili ploča koji treba da drže slomljenu kost na svom mestu.

Trakcija (istezanje) polomljene kosti ruke ili noge nekada je potrebno kako bi se slomljena kost držala na svom mestu ili kako bi se spojili delovi kosti koji su dislocirani. Kod starijih osoba, prelomi kuka ili kolena mogu da se završe operacijom kojom se postavljaju veštački kuk ili koleno.

Analgetici se daju da ublaže bol, a antibiotici za lečenje moguće infekcije. Nakon što se gips ili udlaga skinu, doktor će predložiti fizikalnu terapiju za jačanje pogođenog dela tela.

Obično je potrebno oko 12 nedelja da polomljena kost zaraste i zaceli, što zavisi od tipa preloma, uzroka preloma i starosti pacijenta.

GIHT

  • Jak bol i oticanje zglobova, obično jednog po jednog zgloba
Bubrezi filtriraju i izbacuju krozu urin i mokraćnu kiselinu (otpadna materija koja se stvara u ogranizmu kao proizvod metaboličkih procesa). Ali, organizam može da počne da proizvodi višak mokraćne kiseline ili bubrezi mogu da budu opterećeni tako da ne mogu da filtriraju i izbace dovoljno ove kiseline, te se u zglobovima formiraju kristali mokraćne kiseline. Ovo stanje zove se giht.Nakupljanje ovih kristala stvara jak bol i oticanje, obično jednog zgloba. Zglob nožnog palca je često pogođen. Ali, giht može da se pojavi i na članku, kolenu, laktu, ručnom zglobu ili prstima ruke.

Giht je češći kod starijih muškaraca i može da se dovede u vezu sa korišćenjem diuretika tiazida koji se koristi u lečenju visokog krvnog pritiska. Masna hrana i alkohol takođe mogu da doprinesu pojavi gihta.

Napad gihta obično traje 12-24 sata i, ako se ne leči, može da traje do dve nedelje. Nakon napada, zglob može da deluje savršeno normalno.

Ispitivanje i lečenje

Doktor može da dijagnostikuje giht na osnovu pregleda upaljenog zgloba, analize krvi (meri se nivo mokraćne kiseline), rendgenskog snimka i ako je potrebno analize tečnosti iz zgloba koja se vadi iglom.Ako se artritični simptomi poboljšaju nakon lečenja lekovima protiv gihta (kolhicin), sa sigurnošću se može reći da je pacijent imao giht. Kolhicin se prepisuje na kratak rok, jer može da ima ozbiljne negativne sporedne efekte na organe za varenje. Antireumatski lekovi se koriste češće nego kolhicin za smanjenje otoka i bola kod napada gihta. Nakon što se giht povuče, sledeći napad se može sprečiti dugotrajnim lečenjem lekovima koji smanjuju proizvodnju mokraćne kiseline u organizmu. Pijte dosta vode, izbegavajte alkohol i smanjite unos masne i jake hrane kako biste pomogli organizmu u kontroli proizvodnje mokraćne kiseline.

DISKUS HERNIJA (Uklještenje diska)

  • Bol i obamrlost u ruci, šaci ili nozi
  • Bol koji putuje duž noge ili se oseća u zadnjici
  • Oštar bol duž noge koji se pogoršava sa kašljanjem ili kijanjem
Diskovi (napravljeni od hrskavice) su locirani između kičmenih pršljenova. Ovi diskovi imaju meko, gumasto jezgro i čvršći, krofni nalik, spoljašnji prsten. Disk deluje kao amortizer i omogućava kičmi da se savija u svim pravcima.Ako je disk pod pritiskom ili je oštećen, može da se uklješti. Tada meko jezgro "iscuri" napolje i vrši pritisak na nerv ili kičmenu moždinu. Pritisak na nerv stvara bol, obamrlost (utrnulost) i slabost. Pošto se nervi protežu do mnogih delova tela, bol može da putuje do vrata, gornjeg dela ruku, šaka, grudnog koša, stomaka, zadnjice, ili noge, u zavisnosti od lokacije uklještenog diska.

Uklješteni disk, ponekad se zove i skliznuti disk, a obično se javlja kao rezultat povrede ili pritiska na vrat ili leđa. Često se događa da prilikom dizanja npr. teškog nameštaja ili kućnih aparata, dođe do ovog "proklizavanja".

Ispitivanje

Doktor će prvo pregledati leđa i noge i testirati njihovu snagu i ukočenost. Zatim je moguće da će vas poslati na rendgen leđa. Skener ili magnetna rezonanca može doktoru dati detaljniju sliku diska. Ako je potrebna operacija, mijelogram će pokazati tačnu lokaciju oštećenog diska. Mijelogram je rendgenski snimak urađen tako što se kontrast ubaci injekcijom u kičmenu moždinu.

Lečenje

Obično se preporučuje mirovanje dok se bol ne smanji (dva to tri dana). Duže ležanje u krevetu se ne preporučuje. Pacijentu se prepisuju analgetici i antiupalni lekovi, tople i ledene obloge, lekovi za opuštanje mišića, ponekad se vrši istezanje. U idealnom slučaju, centralni deo diska će skliznuti na svoje mesto. Nakon što se bol smanji, aktivnost može da se poveća, pa može da se počne sa vežbama za jačanje leđnih i stomačnih mišića. Jačanje ovih mišića pomaže u držanju diskova na svom mestu duž kičme. Kod većine pacijenata stanje se poboljša bez operacije. Ako ne dođe do poboljšanja, potrebna je operacija kojom se uklanja deo ili ceo uklješteni materijal ili deo ili ceo disk.

Prevencija

Pravilno dizanje tereta je od suštinske važnosti u prevenciji mnogih povreda koje dovode do diskus hernije. Takođe, aktivnosti kao što su hodanje i određene vežbe za jačanje stomačnih i leđnih mišića su važne kako bi ovi mišići bolje podržavali kičmu i veoma su važan deo prevencije.

Da li vam je "skliznuo" disk?

Odgovorite na sledeća pita sa DA ili NE...
  • Da li osećate jak bol u donjem delu leđa?
  • Da li bol putuje duž noge?
  • Da li osećate oštar bol duž noge kad kašljete ili kijate?
  • Da li osećate obamrlost (utrnulost) ili slabost ruke ili noge?
  • Da li ste primetili bilo kakve promene u kontrolisanju bešike ili creva?
Ako ste odgovorili potvrdno na dva ili više pitanja, možda imate uklještenje diska ili skliznuti disk. Obratite se lekaru.

PROBLEMI SA KUKOVIMA KOD DECE

  • Hromost
  • Bol u kolenu, uključujući i oticanje
  • Teškoće sa savijanjem noge
Zglob kuka je najveći zglob u telu. On može da se pokreće u svim pravcima, za razliku od, na primer, kolena koje može da se kreće samo u dva pravca. Zglobovi kukova se sastoje od okrugle glave butne kosti ili femura, koja ulazi u čašicu bedrene kosti ili pelvisa.

Urođeno iščašenje kuka

Kod neke dece, glava butne kosti se nalazi delimično ili potpuno izvan čašice bedrene kosti. Ova pojava zove se urođeno iščašenje kuka.U jednostavnom testu koji se radi prilikom prvog pregleda bebe u porodilištu, doktor će čuti i osetiti jedno "klik" u trenutku kada se bebini kukovi pomeraju. Možda će biti potrebno uraditi rendgen kukova, kako bi se tačno utvrdilo da li je kuk iščašen.

Rano lečenje iščašenih kukova pomaže zglobu kuka da se normalno razvije. Važno je ovaj problem lečiti pre nego što dete prohoda, u suprotnom se može dogoditi da dete hramlje.

Leg-Kalve-Pertesova bolest
Ova bolest se obično javlja kod dece između tri i deset godina. Snabdevanje femura (glava butne kosti) krvlju je smanjeno, što dovodi do propadanja kosti. Dete sa ovim poremećajem obično će hramati i žaliti se na bolove u kolenu.Rendgen može da pokaže promene na kosti, što će pomoći doktoru prilikom pregleda i utvrđivanja dijagnoze (moguće je da će biti potrebna još neka ispitivanja). Lečenje može da uključi ležanje, kako bi se izbeglo naprezanje kuka, ili korišćenje štaka za hodanje, kako bi se kuk samo delimično opteretio. Kod neke dece koja imaju hronični bol u kuku, možda će biti potrebna operacija, ili će morati da im se ugradi veštački kuk kad porastu i dostignu zrelost.

Skliznuće glave butne kosti (femoralna epifiza)

Ovo stanje se obično javlja između 10. i 17. godine. Češće je kod dečaka nego kod devojčica. Femur (glava butne kosti) može da sklizne iz čašice sama od sebe, ili kao rezultat neke povrede. Oštećenje može da se javi na ploči rasta kosti – to je deo na kraju kosti gde kost raste. Bolest može da se razvija polako i traje nedeljama i mesecima, ili da se javi nakon povrede kuka. Simptomi uključuju hramanje u kombinaciji sa bolom u kolenu i teškoćama u pomeranju kuka.Fizički pregled i rendgenski snimak kuka obično obezbeđuju dovoljno informacija za postavljanje dijagnoze. Iznenadno skliznuće gornjeg dela butne kosti trebalo bi lečiti odmah. Lečenje podrazumeva imobilizaciju kuka. Možda će biti potrebno da se u zglob umetne igla kako bi se sprečila dalja skliznuća. Uz adekvatno lečenje, kuk može da ozdravi. Ali, trajno oštećenje hrskavice zgloba može da se javi ako kuk ne zaceli pravilno. Ovo može da bude uzrok osteoartritisa i verovatno će zahtevati intervenciju u kojoj se stapaju femur i pelvis.

PROBLEMI SA KOLENIMA

  • Bol, osetljivost i otoci na kolenima
  • Modrice na kolenima
  • Teškoće pri hodu
Zglob kolena je drugi po veličini, nakon kuka. Ovaj zglob podseća na "šarke". Unutar kolena se nalazi hrskavica, a ligamenti se nalaze sa unutrašnje i spoljašnje strane zgloba i oni drže zglob da ne "šeta". Spoljašnja strana zgloba povezana je mnogim ligamentima, uključujući i patelarni ligament, kolateralni tibijalni ligament, kolateralni fibularni ligament i tibiofibularni ligament. Unutra, glavni ligamenti spajaju femur i tibiju. Dva ovalna jastučića od hrskavice, meniskusi, ublažavaju udare od hodanja i trčanja i pomažu da se smanji trenje kostiju.Većina problema sa kolenima potiče od sportskih povreda (u sportovima gde postoji kontakt među igračima). Udaranje ili savijanje kolena može da istegne ili pocepa jedan ili više ligamenata ili hrskavicu u zglobu. Bol, otok, modrice, otežano kretanje ili nemogućnost kretanja mogu se javiti kao posledica povrede kolena.

Najčešća povreda kolena zove se "skakačko koleno". Uzrokovana je prekomernim korišćenjem tetive koja se nalazi neposredno ispod čašice kolena (i povezuje mišić kvadriceps sa patelom) i stvara upalu i bol. Ova povreda je česta u sportovima u kojima se dosta skače (npr. odbojka). Zove se još i patelarni tendonitis.

Druga česta povreda kolena je pucanje meniskusa (obično izazvano savijanjem i uvijanjem kolena). Patela takođe može da se polomi, obično usled direktnog udarca u koleno sa prednje strane.

U adolescenciji može da se javi problem po imenu Ozgud-Šlaterova bolest. Ova bolest nastaje usled prekomernog istezanja kolena. Ploča rasta, epifiza, je deo na kraju kosti gde kost raste. Kod Ozgud-Šlaterove bolesti, ploča rasta na vrhu i na prednjem delu tibije, veće od dve kosti potkolenice, ne rastu pravilno zajedno, što uzrokuje bol i oticanje ispod kolena. Ovo može da pogodi i tetivu u čašici kolena, koja je povezana sa ovim delom ploče rasta.

Ispitivanje

Ako vas koleno boli zbog povrede, doktor će dijagnostikovati problem na osnovu opisa povrede, fizičkog pregleda i rendgenskog snimka kolena. Odmaranje noge nekoliko nedelja obično donosi olakšanje simptoma, ali problem može da se vrati kada se nastavi sa fizičkim aktivnostima, kao što je penjanje uz stepenice.Kod Ozgud-Šlaterove bolesti, lekar će otkriti osetljivost ispod čašice kolena i verovatno će zatražiti da se uradi rendgenski snimak kako bi isključio druge probleme sa kostima.
Lečenje
Odmor, ledene obloge, elastični zavoj su prvi koraci u lečenju povređenog kolena. Lekovi protiv upale mogu da pomognu u lečenju tetiva i ligamenata. Medicnska pomagala (steznici i ortoze) se koriste za imobilizaciju i stabilizaciju kolena. Vežbe istezanja mogu da spreče druge povrede kolena. Operacija, obično se radi artroskopija, možda će biti potrebna kako bi se popravili oštećeni ligamenti, tetive i hrskavica i na taj način poboljšale šanse za povratak kompletnog kretanja kolena. Kod nekih pacijenata potrebno je izvaditi deo hrskavice.Ozgud-Šlaterova bolest se leči analgeticima, antiupalnim lekovima i odmorom. Ako manje agresivne mere ne daju rezultate, stavljaju se udlage i gips. Retko se pribegava operaciji. Ako se bolest ne izleči u potpunosti, može da se javi ponovo u zrelom dobu.

GRČEVI U MIŠIĆIMA, ISTEGNUĆA, CEPANJE (KIDANJE)

  • Bol, otoci ili modrice na mišiću nakon povrede
  • Oštar bol
Mišići se sastoje od mnogih ćelija koje mogu da se kontrahuju i pokreću različite delove tela. Mišić može da se prekomerno koristi, da se prenapregne ili istegne više nego što je njegova sposobnost istezanja, i tada nastaju istegnuća i cepanje. Aktivnosti tokom vikenda, kao što su popravke po kući ili rekreacija, mogu da dovedu do istegnuća i upale mišića.Kao i kod drugih povreda, količina oštećenja zavisi od stepena povrede i snage koja ju je uzrokovala. Manja istegnuća mišića uzrokuju minimalne otoke i osetljivost. Ali, veće povrede, npr. cepanje mišića mogu da dovedu do stvaranja modrica, otoka, jakog bola i nemogućnosti kretanja pogođenog dela tela. Direktan udarac u mišić može da izazove krvarenje u dubljim tkivima, tzv. duboke modrice. Hronični bol i taloženje kalcijuma (kalcifikacija) u mišiću može da se javi kao posledica ozbiljnog cepanja mišića ili duboke modrice.

Prekomerno naprezanje ili povreda mišića takođe može da dovede do pojave grčeva u mišićima – to se događa kada se mišić iznenada zgrči i ostane tako stegnut. Ovo može da stovori jak, oštar bol koji se širi od zgrčenog mišića. Mišićni spazam (grčenje) često se javlja na leđnim mišićima, ali može da se javi na bilo kom mišiću, kao što su npr. mišići na listovima nogu. Grč u grudnim ili mišićima ramena može da stvori bol i pritisak sličan onom koji se javlja kod srčanog udara.

Ispitivanje i lečenje

Opis povrede pomoći će lekaru da postavi dijagnozu. Potrebno je pažljivo pregledati pacijenta. Za grčeve grudnih mišića potrebno je uraditi rendgen grudnog koša kako bi se odbacila mogućnost drugih problema kao što su oštećenje pluća, prelom rebara ili kolaps pluća. Ako imate problema sa disanjem (nedostatak daha), jak bol u grudima, plave usne ili "žuborenje" u plućima, odmah se obratite lekaru, jer je moguće da se radi o ozbiljnoj povredi pluća i grudnog koša.Prvu pomoć kod istegnuća ili cepanja mišića lako je ukazati ako se setite formule RICE (engleska skraćenica) ili OLZP (srpska skraćenica), a koja se odnosi na odmor, led, zavoj i podizanje. Čim se povredite, prestanite sa aktivnostima. Ako nastavite da vežbate, nateraćete više krvi u povređeno mesto. Zatim, stavite led na povređeno mesto (ubacite kockice leda u kesu ili ih zamotajte u peškir), kako biste smanjili otok. Držite led na povređenom mestu najmanje 15 minuta, a zatim 10 minuta držite led, pa pravite 10 minuta pauze i tako naizmenično.

Elastični zavoj se stavlja na povređeno mesto kako bi se izbeglo nakupljanje viška tečnosti. Ali, zavoj ne treba da bude previše stegnut, jer može da ometa cirkulaciju. Proverite da niste previše stegli zavoj: ako bez problema možete da stavite jedan ili dva prsta ispod zavoja, niste ga previše zategli. Na kraju, lezite i podignite noge. Ovo takođe pomaže da se smanji nakupljanje tečnosti na povređenom mestu.

Analgetici obično ublažavaju bol. Nastavite da odmarate povređeno mesto i stavljajte obloge sa ledom i naredna dva do tri dana. Nakon toga možete da probate sa naizmeničnim toplim i hladnim oblogama, ali možete i da počente da postepeno koristite mišić.

Kod ozbiljnog cepanja (kidanja) mišića ili dubokih modrica, potrebni su nedelje ili meseci lečenja. Za pokidane tetive, možda će biti potrebna operacija kako bi se tetiva ponovo spojila i obnovila funkciju mišića.

Ako patite od grčeva u mišićima, pokušajte da istegnete mišić koji se zgrčio. Na primer, ako je grč uhvatio mišiće na listu noge, sedite, ispravite nogu, uhvatite prste i povucite stopalo prema telu. Ovo gotovo uvek pomogne da se mišić opusti. Masaža pomaže u daljem opuštanju mišića. Toplota takođe opušta zgrčeni mišić.
Prevencija
Istezanje i blago zagrevanje pre vežbanja pomaže u sprečavanju istegnuća. Izbegavajte da previše opterećujete mišiće u kratkom roku, odnosno polako jačajte mišiće kako biste mogli više da ih opteretite, a da ih ne povredite. Tokom vežbanja uvedite periode odmora. Nosite štitnike za sportove u kojima dolazi do kontakta među igračima, kako biste sprečili direktne udarce u mišiće.

OLZP za istegnute i pokidane mišiće

O = odmor. Odmah prekinite svaku aktivnostL = led. Držite oblogu od leda 15 minuta, zatim naizmenično držite led 10 minuta, pa 10 minuta pravite pauzu.

Z = zavoj. Zamotajte povređeno mesto elastičnim zavojem, ali pazite da ne stegnete previše.

P = podizanje. Podignite povređeni deo tela.



BOL U VRATU

  • Dugotrajan ili iznenadni, oštri bolovi u vratu
  • Potpuno ili delimično ukočen vrat (gubitak uobičajene fleksibilnosti)
  • Bol, obamrlost i utrnulost u rukama i šakama
Bol u vratu i bol u leđima često imaju isti uzrok, uključujući i preterano naprezanje mišića. Loše držanje je uobičajeni uzrok bola u vratu. Drugi mogući uzroci su: virusna bolest, kao što je meningitis, osteoartritis vrata, što može da dovede do pojave koštanih izraslina. Povreda vrata zbog naglog pokreta glave može da stvori jak bol usled uklještenja nerava kičmene moždine u vratu, pa čak i da dovede do utrnulosti i obamrlosti ruku i šaka.

Ispitivanje i lečenje

Doktorova procena problema može da počne proverom pokreta vrata. Doktor će vas zamoliti da pomerate glavu u nekoliko pozicija i proceniće lakoću pokreta. Ako lekar sumnja na ozbiljniji uzrok bola u vratu ili leđima, zatražiće rendgenski snimak koji će mu pomoći da isključi neke od mogućih uzroka bola u vratu.Ako lekar misli da su vaši simptomi nastali usled preteranog naprezanja mišića, lečenje kod kuće će pomoći u ublažavanju grčeva i bola. Antiinflamatorni (antiupalni) lekovi smanjiće otoke i bol. Ako ovi lekovi škode vašem želucu, lekar će vam preporučiti paracetamol za ublažavanje bola. Možete stavljati i tople ili ledene obloge na vrat, ili naizmenično i jedne i druge. Za opuštanje zgrčenih mišića na vratu, blago istežite mišiće ili ih masirajte.

Kada je bol veoma jak ili dugotrajan, lekar će vam možda prepisati jače lekove protiv bolova i za opuštanje mišića kako bi se ublažili grčevi. Medicinska kragna za vrat može da pomogne u ublažavanju bola. Takođe, doktor vas može uputiti na fizikalnu terapiju.
Prevencija
Nemojte "zloupotrebljavati" svoj vrat! Trudite se da popravite držanje, izbegavajte da držite telefonsku slušalicu između uveta i ramena, što je uobičajeni uzrok bola u vratu. Takođe, nemojte da spavate na previše jastuka – probudićete se ukočenog vrata.

OSTEOMALACIJA

  • Bol u kostima ruku, nogu i kičme
  • Geganje u hodu
Osteomalaciju karakterišu bol u kostima ruku, nogu i kičme. Deca sa ovim problemom se gegaju u hodu. Poremećaj se javalja usled gubitka kalcijuma iz kostiju, obično zbog nedostatka vitamina D. Vitamin D pomžae organizmu da apsorbuje kalcijum i fosfor iz hrane. Osteomalacija može da se javi i ako se kiselina koju proizvode bubrezi ne izlučuje putem urina. Povećana kiselina u organizmu bukvalno počinje da rastvara kosti. Pošto se danas mleko obogaćuje vitaminom D, ovo stanje je veoma retko.Rendgen kostiju, analiza uzorka koštanog tkiva i analiza krvi kako bi se utrvdile vrednosti kalcijuma, fosfora i vitamina D, pomoći će doktoru u postavljanju dijagnoze. Lečenje je jednostavno: uzimanje suplemenata kalcijuma i vitamina D.

OSTEOMIJELITIS

  • Bol, otoci i osećaj toplote u pogođenom delu tela
  • Povišena temperatura
Kosti, kao i bilo koje drugo tkivo, mogu da se inficiraju kada se bakterija raširi putem krvotoka. Bakterija može da uđe u kosti i kroz ranu ili prelom. Inficirani deo postaje upaljen i stvara se gnoj. Pokreti postaju bolni, a pojavljuju se i otoci. Infekcija kostiju zove se osteomijelitis.

Ispitivanje i lečenje

Infekcije kostiju su retke. Osobe koje imaju ozbiljne povrede često se podvrgavaju operativnom zahvatu kojim se čiste ove povrede kako bi se sprečila infekcija. Njima se intravenozno daju antibiotici. Rendgenski snimak i povećan broj belih krvnih zrnaca pomažu u dijagnostikovanju ozbiljne infekcije.Osteomijelitis je ozbiljna infekcija, pa lečenje antibioticima može da traje od četiri do šest nedelja. Analgetici se daju u početku lečenja. Pacijent bi trebalo da se odmara, mogu mu pomoći tople obloge koje se stavljaju na pogođena mesta kako bi se ublažili simptomi. Hirurško dreniranje infekcijom zahvaćenog dela tela može da ubrza lečenje.

OSTEOPOROZA

  • Često nema simptoma
  • Krte kosti koje se lako lome
  • Pogrbljenost ili gubitak visine tokom menopauze
  • Bol u leđima zbog kompresionog preloma (prelom kičmenih pršljenova)
Osteoporoza se gotovo uvek javlja u starosti. Žene češće pate od osteoporoze. Gubitak kalcijuma iz kostiju smanjuje njihovu gustinu, što znači da su poroznije (osteoporoza bukvalno znači porozne kosti) i krte, te su tako podložnije prelomima i usled manjih povreda. Kombinacija faktora koji dovode do osteoporoze nije sasvim objašnjena. Ali, nedovoljan unos kalcijuma putem ishrane u ranoj životnoj dobi, nedovoljna fizička aktivnost i smanjen nivo hormona, poput estrogena, ženskog polnog hormona, imaju važnu ulogu u nastanku osteoporoze.Osteoporoza se polako razvija. Ovo stanje može, ali i ne mora da ima vidljive simptome, sve dok ne dođe do preloma kosti. Kompresioni prelom (prelom kičmenih pršljenova) i prelom kuka su dve najčešće vrste preloma kod osoba koje imaju osteoporozu.

Ispitivanje

Rendgen kičme pokazaće gubitak gustine kostiju i može da otkrije kolaps (prelom) pršljenova. Kolaps (prelom) pršljenova stvara tipičnu grbu na leđima i gubitak visine u starosti. Od drugih ispitivanja, u utvrđivanju osteoporoze pomažu i jednofotonska i dvostruka fotonska apsorpciometrija, dvoenergetska rendgenska apsorpciometrija i CT skener.

Lečenje

Iako prevenciju ove bolesti treba početi što ranije u životu, lečenjem se može sprečiti da se osteoporoza pogorša jednom kada počne. Jedna od vrsti lečenja je hormonska supstituciona terapija u kojoj žena tokom menopauze počinje da uzima hormonske suplemente i nastavlja sa njihovim korišćenjem i posle ovog perioda. Estrogen sprečava gubitak kalcijuma iz kostiju. Ali, organizam prestaje da proizvodi estrogen tokom menopauze. Supstitucija estrogena pomaže u sprečavanju gubitka kalcijuma.Drugi tretman je terapija kalcitoninom. Kalcitonin je takođe hormon koji pomaže u sprečavanju daljeg gubitka gustine kostiju uzsled osteoporoze. Nova, nehormonska terapija lekom alendronatom takođe usporava gubitak kostiju.

Osteoporoza se može lečiti i povećanjem unosa kalcijuma iz ishrane. Ženama je potrebno 1000 mg kalcijuma dnevno pre menopauze. Tokom menopauze, ukoliko se uzima i hormonska supstituciona terapija estrogena, potrebna je ista količina kalcijuma, a ako žena ne koristi hormonsku terapiju, potrebno je da unos kalcijuma bude 1500mg dnevno. Iako ovo neće sprečiti gubitak kalcijuma, može ga usporiti.

Ishrana bogata kalcijumom i suplementi kalcijuma mogu da pomognu u obnavljanju izgbuljenog kalcijuma. Kalcijumom su bogati mleko i mlečni proizvodi (sir, jogurt). Obrano mleko i niskomasni jogurt ili mladi sir su bogati i proteinima, a siromašni mastima. Redovno vežbanje je takođe važno.

Prevencija

Do 35. godine života, ljudi stvaraju više kostiju nego što ih gube. Zato prevencija osteoporoze treba da počne u ranijoj životnoj dobi, kako bi se dovoljnim unosom kalcijuma uticalo na izgradnju kostiju pre nego što počne njihov gubitak. Ako ste pod rizikom za osteoporozu, hormonska supstituciona terapija može da vam pomogne u prevenciji ove bolesti. Čak i ako ste već izašli iz menopauze, hormonska supstituciona terapija može da pomogne. Razgovarajte o koristima i rizicima od ove terapije sa svojim lekarom. Redovna fizička aktivnost je važna u prevenciji gubitka kalcijuma iz kostiju i održavanju jačine i zdravlja kostiju. Vežbanje koje umereno opterećuje kičmu i dugačke kosti nogu i ruku su najkorisnije: hodanje, aerobni ples, vožnja bicikla.

Faktori koji povećavaju rizik za osteoporozu

Žene

  • Menopauza pre 48. godine
  • Operacija uklanjanja janika pre menopauze
  • Vitkost
  • Građa sa sitnijim kostima
  • Svetla put
  • Nedovoljna fizička aktivnost
  • Pušenje
  • Prekomerno konzumiranje alkohola
  • Porodična istorija bolesti
  • Hipertiroidizam

PADŽETOVA BOLEST

  • Često nema simptoma
  • Glavobolja
  • Bol u kostima
Normalnu kost organizam "remodeluje" – mikroskopski delovi kosti stalno se uklanjaju i dodaju. Kod Padžetove bolesti ovaj proces se odvija prebrzo, što utiče na to da se kosti loše spajaju i nikad ne očvrsnu u potpunosti. Zato postaju krhke. Oslabljene kosti mogu da se deformišu ili da se polome pod normalnim opterećenjem (čak i prilikom šetnje ili stajanja). Padžetova bolest obično pogađa ljude starije od 50 godina, a njen uzrok je nepoznat.>p> Većina osoba koje pate od ove bolesti nemaju nikakve simptome. Kada simptomi postoje, obično su to bol u kostima, glavobolja i, ako je pogođena lobanja, problemi sa sluhom. Ponekad, abnormalna kost pritiska kičmenu moždinu ili druge delove nervnog sistema, uzrokujući bol i slabost mišića. Padžetova bolest se teško dijagnostikuje, pošto su simptomi slični kod mnogih drugih bolesti, npr. artritisa.

Ispitivanje i lečenje

Rendgen ili scintigrafija (spada u tzv. nuklearnu medicinu) pokazaće loše formacije kostiju ako je pristuna Padžetova bolest. Analiza krvi i urina može da ukaže na znake lomljenja kostiju ili njihovog lošeg formiranja. Retko se radi analiza uzorka tkiva kosti.Padžetova bolest u mnogim slučajevima ne zahteva lečenje. Ako je bol problem, pacijentu se daju analgetici. Injekcije (koje se redovno primaju) kalcitonina, hormona koji usporava razgradnju kostiju, mogu da pomognu u usporavanju ubrzanog procesa "remodelovanja" kostiju. Operacija može biti potrebna kako bi se korigovali deformiteti, kao što su savijanje dugačkih kostiju nogu, oštećenja nerava ili problemi sa zglobovima usled osteoartritisa, koji se često javlja zajedno sa Padžetovom bolešću.

REUMATSKA POLIMIALGIJA

  • Bol i umor
  • Blago povišena temperatura
  • Gubitak težine
Reumatska polimialgija je tip poremećaja vezivnog tkiva. Počinje bolovima i umorom u predelu ramena. Neki pacijenti imaju i blago povišenu temperaturu i gube na težini. Reumatska polimialgija se češće javlja kod osoba starijih od 60 godina. To je autoimuna bolest koja napada krvne sudove.Reumatska polimialgija se dijagnostikuje na osnovu fizičkog pregleda, analize krvi, rendgena i drugih potrebnih analiza.

Ova bolest se često povlači sama od sebe, nakon nekoliko godina. Oralni kortikosteroidi se daju pacijentima za ublažavanje bola.

POLIMIOZITIS

  • Slabost u rukama
  • Bol u ramenima i kukovima
  • Osip po licu, rukama i nogama (ponekad)
Polimiozitis je zapaljenje mišića ili dubljih slojeva kože. Reč je o poremećaju vezivnog tkiva. Slabost u rukama i bol u mišićima ramena i kukova su obično prvi simptomi bolesti. Kada se javi iritacija kože i osip po licu, rukama i nogama, bolest se naziva dermatomiozitis.Analiza krvi, biopsija kože i mišića, elektromiografija (ispitivanje elektirčnih potencijala mišića), mogu da pomognu doktoru u postavljanju dijagnoze.

Bolest se najefikasnije leči kortikosteroidima. Mnogi pacijenti koji imaju polimiozitis u dugim perioda nemaju nikakvih simptoma. Ali, u nekim slučajevima ova bolest pogađa pluća i srce, što može da dovede do mnogo ozbiljnijih simptoma pa i smrti.

IŠIJAS

  • Oštar bol koji ide od zadnjice niz nogu, jednom stranom butine ili do kolena, ili do stopala
Išijas je upala živca išijadikusa. Ovaj nerv počinje od zadnjice i spušta se niz zadnju stranu noge gde se grana na druge nerve. Bol kod išijasa prati ovaj živac, od zadnjice, zadnjom stranom butine ili ponekad do kolena ili stopala. Išijas se obično javlja samo na jednoj strani tela.Išijas je uzrokovan pritiskom na išijadikus, obično zbog uklještenja diska i ponekad zbog zategnutih mišića kao rezultat povrede ili sedenja u neudobnom položaju. Često se javlja tokom trudnoće, ako beba pritisne nerv.

Kičmena stenoza je manje česta forma išijasa koja se obično javlja kod sredovečnih ili starijih ljudi. Kod kičmene stenoze, kičma pritiska išijadikus uzrokujući bol u zadnjici, butini ili listu. Bol može da se ublaži savijanjem leđa ili mirnim sedenjem.

Ispitivanje i lečenje

Pregled i specijalne analize pokazaće da li je išijadikus pogođen i šta tačno stvara upalu. Ove analize mogu da budu: rendgen, CT skeniranje, magnetna rezonanca ili mijelogram.Ako je bol blag i prolazi nakon toplih obloga, odmora i lekova koji se kupuju bez recepta, nisu potrebne dalje analize ili lečenje. Ako se stanje ne poboljšava ni posle ovih mera, fizikalna terapija često pomaže.

Ako je bol jak, pogoršava se kad kašljete ili kijate, ili putuje duž noge ispod kolena, trebalo bi da se javite lekaru. Ovo su znaci uklještenja diska, a ovaj problem može da zahteva i operaciju.

Prevencija

Izbegavajte naprezanje mišića leđa kada dižete teške predemte. Vežbe kojima se jačaju stomačni mišići pomažu i jačanju leđa. Trudnice ne bi trebalo da leže na leđima u dužim periodima.

SKLERODERMA

  • Zatezanje kože na licu i šakama
  • Zadebljanja na koži
  • Otežano pokretanje prstiju
Skleroderma je prilično redak poremećaj koji obično počinje sa zatezanjem kože na licu i šakama. Kasnije, na koži se pojavljuju zadebljanja, a pokretanje prstiju postaje otežano. Drugi simptomi mogu da budu: oticanje stopala, bol u zglobovima, ukočenost. U ozbiljnijim slučajevima, mogu da budu pogođeni bubrezi, pluća i drugi organi. Skleroderma je bolest vezivnog tkiva, a odlikuje se stvaranjem dodatnog sloja kolagena koji raste u koži i drugim tkivima, podsećajući na ožiljke.Lekar će uzeti uzorak kože kako bi identifikovao problem. Još uvek ne postoji efikasno lečenje ove bolesti. Lekar vam može prepisati kortikosteroide za ublažavanje bola i drugih simptoma.

Skleroderma može u dužem periodu da stagnira, odnosno stanje ne mora da se pogoršava. Ako su uključeni srce, pluća ili urinarni sistem, simptomi mogu da budu ozbiljniji.

SKOLIOZA

  • Iskrivljena kičma koja uzrokuje da jedna plećka bude viša od druge
Kičma je, normalno, prava. Kada postoji skolioza, kičma se krivi u obliku slova S, dovodeći do toga da jedna plećka bude viša od druge, a ponekad i da jedan kuk bude viši od drugog i da više štrči. Savijanje unapred u struku čini da ovo krivljenje bude još uočljivije.Veoma često, skolioza počinje da se razvija u periodu adolescencije. Češće pogađa devojčice nego dečake. Razlog za pojavu skolioze obično nije poznat. Većina slučajeva je blaga i ne zahteva lečenje.

Ozbiljniji oblici skolioze stvaraju bolne deformitete gornjeg i donjeg dela kičme. Leđa mogu da budu tako savijena da grudni koš pritiska pluća, smanjujući kapacitet za disanje.

Ispitivanje i lečenje

Rendgen kičme će pomoći u određivanju ugla zakrivljenja kičme i određivanju lečenja. Vežbanje ili nošenje steznika mogu da budu korisni u usporavanju krivljenja kičme tokom adolescencije (puberteta). Operacija je potrebna ako ove mere ne pomognu, a krivljenje kičme se pogorša. Operacijom se postavljaju metalna šipke sa obe strane kičme, kako bi je ispravile.

PROBLEMI SA RAMENIMA

  • Bol
  • Ograničeni pokreti ramena
Zglob ramena omogućava mu da se kreće u svim pravcima. On čak obezbeđuje više pokreta od kuka (ova dva zgloba pripadaju istom tipu zglobova). Zato je rame tako osetljivo na iščašenja i druge probleme. Zglob ramena nastaje kada okrugla glava humerusa, kosti nadlaktice, uđe u lopaticu. Fibrozna kapsula – zglobna kapsula – okružuje zglob. Zglob ramena mogu da pogode mnogi problemi, uključujući tendinitis (upala tetiva) i burzitis. Drugi problemi su specifični samo za ramena.Kada se zglobna kapsula skupi, pokreti ramena postaju veoma ogrnaičeni i praćeni jakim bolom. Ovo stanje se zove "zamrznuto rame" ili adhezivni kapsulitis. Adhezivni kapsulitis je rezultat nenormalnih promena na tkivu zglobne kapsule, posebno u proteinu kolagenu. Ovo stanje najčešće pogađa sredovečne osobe. Osim što je u vezi sa godinama, zamrznuto rame može da se razvije i nakon povrede ramena, ako zglob ramena nije dovoljno pomeren nakon povrede.

Rotaciona manžetna ramena je povreda koja ima slične uzroke kao i zamrznuto rame. Kod ove povrede dolazi do kidanja jedne od tetiva koje okružuju zglob ramena. Kada se to dogodi, neko drugi može da pomeri vaše rame, ali vi sami ne možete. Ovo kidanje može da bude malo i da se javi tokom godina i habanja zgloba, a može da bude i veliko i da nastane kao posledica povrede (npr. kada padnete i uhvatite se rukom da se zadržite ili kada podignete nekih prilično težak predmet).

Ispitivanje i lečenje

Zbog bola i problema sa pokretima ramena koji se mogu javiti i kod drugih problema, lekar će verovatno uraditi kompletan pregled i nekoliko analiza kako bi utvrdio o čemu je reč. Rendgen ramena može da pokaže skupljanje zglobne kapsule, ako je reč o adhezivnom kapsulitisu.Osim analgetika za ublažavanje bola, glavno lečenje adhezivnog kapsulitisa je fizikalna terapija, uključujući i vežbe kojima se isteže zglobna kapsula. Ako do poboljšanja ne dođe nakon nekoliko nedelja, lekar može da se opredeli da vam, pod opštom anestezijom, "razlabavi" rame.

Manja kidanja tetive kod rotacione manžetne mogu se lečiti kortizonskom injekcijom, kao i vežbama kojima se povećava raspon pokreta. Operacija može da bude potrebna ako je reč o velikom kidanju tetive.

SJOGRENOV SINDROM

  • Suve, crvene, bolne oči
  • Suva usta
  • Suva koža
Sjogrenov sindrom je vrsta poremećaja vezivnog tkiva. Može da se javi samostalno ili u kombinaciji sa reumatoidnim artritisom ili drugim poremećajem vezivnog tkiva. Simptomi su: suva usta i crvene, suve i bolne oči, a ponekad i suva i ljuspasta koža.Sjogrenov sindrom može da se dijagnostikuje na osnovu simptoma i nekih jednostavnih ispitivanja. Analiza krvi može da bude od pomoći u postavljanju dijagnoze, kao i test kojim se meri vlažnost očiju i usta.

Lekar može da vam prepiše kapi za oči za ublažavanje bola i suvoće. Za ublažavanje suvoće usta, pokušajte da tokom dana, u malim gutljajima, pijete vodu, da žvaćete žvake bez šećera ili da koristite specijalne vodice za usta kako biste nadomestili pljuvačku. Izbegavajte lekove koji mogu da uzrokuju dalju suvoću, kao što su antihistaminici i lekovi protiv kongestije (npr. curenja iz nosa). Brinite o zubima kako biste sprečili njihovo kvarenje i druge probleme usled suvoće usta. Za jake simptome, lekar vam može prepisati kortikosteroide.

SPONDILOZA I SPONDILOLISTEZA

  • Promene u načinu hoda
  • Bol u leđima
  • Ukočenost leđa
  • Utrnulost i slabost u rukama i nogama
Spondiloza je sužavanje kičmenog stuba, najčešće u predelu vrata. Spondilolisteza se javlja kada dva pršljena blago iskliznu iz normalnog položaja, sužavajući prostor za nerve. Ovo može da se desi kao posledica povrede vrata, promena u hrskavici između pršljenova ili degenerativnih promena na kostimma (koštanih izraslina). Koštane izrasline se ponekad javljaju kod reumatoidnog artritisa ili osteoartritisa. Spondiloza i spondilolisteza mogu da pogode i lumbalni deo kičme odnosno donji deo leđa. Problem na lumbalnom delu kičme obično se javlja usled manjih problema na porođaju.U mnogim slučajevima, ova stanja ne izazivaju nikakve simptome. Kada sužavanje uhvati nerve ili kičmenu moždinu, može da se javi oštar bol u nozi sličan onom kod išijasa. Može se javiti bol i na drugim delovima tela, u ruci ili nozi, u zavisnosti od toga koji pršljenovi i nervi su pogođeni.

Ispitivanje i lečenje

Lociranje bola pomoći će doktoru da otkrije koji deo kičme je pogođen. Rendgenski snimak bi trebalo da pokaže gde je problem, ali skener i magnetna rezonanca takođe mogu da budu potrebni.Ponekad simptomi spondiloze i spondilolisteze prolaze sami od sebe. U drugim slučajevima, možda ćete morati da nosite medicinsku kragnu i idete na fizikalnu terapiju kako biste ublažili bol i ukočenost. Ako se simptomi pogoršavaju, lekar može preporučiti operaciju kojom se oslobađa "uštinuti" nerv.

UGANUĆE

  • Oticanje i bol u i oko zgloba, nakon izvrtanja ili istezanja
  • Nemogućnost korišćenja zgloba nakon povrede
Ligamenti su jake trake tkiva koje povezuju kosti i zglobove. Do uganuća dolazi kada se ligament uvrne, izvuče ili jako udari tokom kretanja. Oštećenje nastaje kada se ligament previše istegne. Povrede ligamenata uzrokuju otoke, modrice, bol i nesposobnost pokretanja zglobova.Uganuće može da bude ozbiljno kao i prelom i zahteva isto tako dugo, ako ne i duže, lečenje. Uganuće kolena i članka otežava hodanje nedeljama ili mesecima, u zavisnosti od ozbiljnosti povrede. Ponekad se uganuti članak stavlja u gips, nakon što se otok smanji, kako bi se imobilizovao, sprečilo ponovno oticanje i smanjio bol.

Ispitivanje i lečenje

Otoci od uganuća prvo se tretiraju ledenim oblogama. Zglob ne bi trebalo pokretati, i trebalo bi držati podignutu nogu kako bi se smanjio otok. Oko povređenog zgloba stavite elastični zavoj, kako biste obezbedili podršku zglobu i pomogli da otok spadne. Odmaranje zgloba je od suštinske važnosti u procesu oporavka. Jednostavan način da zapamtite (i po potrebi primenite) ovaj tretman je OLZP formula (RICE, na engleskom), odnosno odmor-led-zavoj-podizanje noge.Obratite se lekaru ako čujete pucanje u zglobu u trenutku povređivanja, ako ne možete da hodate ili koristite nogu ili ako bol traje duže od tri dana iako primenjujete OLZP formulu. Rendgen zgloba može da bude potreban kako bi se utvrdilo da li je reč o uganuću ili prelomu ili nekom drugom problemu.

Antiupalni lekovi mogu da pomognu u ublažavanju bola i smanjivanju otoka. Moguće je da će biti potrebno staviti gips ili hodati uz pomoć štaka. Veoma jak bol može da zahteva operaciju kako bi se rekonstruisali pokidani ligamenti.

Prevencija

Održavanje snage mišića pomaže u zaštiti ligamenata. Tokom sportskih aktivnosti, nosite kvalitetne patike i zaštitite zglobove zavojima, sportskim trakama i drugim sredstvima za podršku zglobu. Izbegavajte trčanje ili igranje na neravnom terenu.

Stepeni uganuća

Prvi stepen: blago istegnut ligament; kidanje vidljivo pod mikroskopom.

Drugi stepen:
 delimično pokidan ligament sa blagom razlabavljenošću zgloba.

Treći stepen:
 potpuno kidanje ligamenta; moguće istezanje i drugih ligamenata.

SISTEMSKI ERITOMATOZNI LUPUS

  • Osip u obliku leptira na nosu i obrazima
  • Bol u zglobovima i oticanje zglobova
  • Slabost i umor
  • Gubitak težine
  • Osip nakon izlaganja suncu
Sistemski eritomatozni lupus je poremećaj vezivnog tkiva koji obično pogađa žene od 15 do 35 godina. Osip na nosu i obrazima u obliku leptira je uobičajeni simptom ove bolesti. Drugi simptomi uključuju bol i oticanje zglobova, slabost, umor, gubitak težine i osip nakon sunčanja. Ponekad mogu da budu oštećeni srce, bubrezi i mozak. Analiza krvi može da pomogne lekaru u postavljanju dijagnoze. Kortikosteroidi i drugi lekovi daju se pacijentu u lečenju i blažih i ozbiljnijih slučajeva bolesti. Promene u načinu života su potrebne kako bi se izbegao umor i reakcija na sunčevo zračenje. Ove promene mogu da uključe dovoljno odmora i izbegavanje izlaganja suncu. Lupus obično može da se kontroliše, a u retkim slučajevima može da ima fatalan ishod.

BOLEST TEMPOROMANDIBULARNOG ZGLOBA

  • Bol u vilici, koji se ponekad širi prema uvetu
  • Ukočenost vilice
  • Glavobolja
Bolest temporomandibularnog zgloba uzrokuje bol pri svakom pokretu vilice ili temporomandibularnog zgloba. Ova bolest se javlja kada se zglob istroši, njegov oblik postane nenormalan, iščaši se (dislocira) ili je pogođen povredama sličnim artritisu.Mišići vilice takođe mogu da postanu ukočeni i osetljivi, a otvaranje usta otežano, posebno nakon jutarnjeg buđenja. Glavobolja i drugi dugotrajni bolovi mogu da nastanu usled oštećenja viličnih zglobova i mišića.

Osobe sklone bolesti temporomandibularnog zgloba su one kod kojih postoji malokluzija zuba – njihovi gornji i donji zubi ne naležu normalno jedni na druge. Drugi činioci koji mogu uzrokovati bolest su škripanje zubima u snu, često žvakanje žvake ili reumatoidni artritis.

Ispitivanje i lečenje

Specijalna rendgenografija vilice pomaže u dijagnostikovanju bolesti. Analiza krvi može da otkrije skrivene probleme, kao što je reumatoidni artritis. U ranim fazama bolesti, antiupalni lekovi mogu da smanje neprijatnost. Tople obloge i lekovi za opuštanje mišića mogu da smanje bol i zategnutost viličnih zglobova.Ako je malokluzija uzrok bolesti temporomandibularnog zgloba, možda će biti potrebno nošenje korektivne proteze. Ako je škripanje zubima u snu uzrok, zubar će vam možda preporučiti da tokom noći držite u ustima specijalnu plastičnu pločicu koja onemogućava škripanje. Operacija kojom se koriguje vilica se primenjuje samo u slučajevima kada postoji ekstremno jak bol i kada su zglobovi toliko oštećeni da nijedan drugi tretman nije efikasan.

Prevencija

Izgleda da je stres glavni faktor bolesti temporomandibularnog zgloba. Škripanje zubima tokom sna je takođe nekad simptom nagomilanog stresa. Izbegavajte žvakanje žvake, jer to može da pogorša problem.

TENDINITIS (UPALA TETIVA)

  • Bol prilikom pokreta
  • Nemogućnost pokretanja pogođene oblasti
  • Otoci duž tetive
Svaka tetiva može da bude upaljena. Upala tetiva zove se tendinitis. Prekomerna aktivnost, infekcija ili inflamatorno stanje kao što su reumatoidni artritis, giht ili Rajterov sindrom, mogu da izazovu oticanje omotača tetive. Otoci izazivaju bol kad god se tetiva pokrene. Ako je i tetiva natečena, možda neće moći da prođe kroz omotač, ili prolazi kroz njega uz karakteristično "puckanje".Uobičajena mesta na kojima se javlja upala tetiva je lakat (teniski lakat), rame (tendinitis bicepsa) i koleno (skakačko koleno). "Prst okidač" je medicinski termin za oblik tendinitisa koji pogađa tetive prstiju. Kad god se prst istegne ili protegne čuje se karakteristično "puckanje". Bol može da nestane tokom mirovanja i da se ponovo javi nakon jače aktivnosti. Takođe, bol može da traje mesecima, a može i da "dolazi i odlazi".

Ispitivanje i lečenje

Lekar će verovatno pregledati mišić, tetivu i zglob koji su pogođeni, odnosno koji su osetljivi i verovatno natčeni duž linije tetive. Rendgen će pokazati da li je poremećaj sa kostima doveo do problema.Antiupalni lekovi, mirovanje povređenog dela i ledene obloge obično efikasno smanjuju upalu.

Udlaga sprečava pokrete zgloba nekoliko dana, kako bi se obezbedilo potpuno mirovanje upaljenog dela. Injekcije kortikosteroida koje se daju u omotač tetive ili pored tetive, mogu da smanje bol i osetljivost za nekoliko dana.

Toplota, crvenilo, velika osetljivost oblasti oko tetive mogu da ukažu na prisustvo infekcije. Ako se jave ovi simptomi, odmah se obratite lekaru. Operacija je retko potrebna, ali može da se primeni za drenažu upaljene tetive ili omotača tetive. Drenaža pomaže u lečenju infekcije i zaustavlja širenje infekcije. Operacija takođe može da bude potrebna kada se formira ožiljno tkivo usled dugotrajnog tendinitisa.

Prevencija

Vežbe istezanja i održavanje dobre kondicije mogu da spreče pojavu upale tetiva. Jačanje delova tela koji su skloni tendinitisu takođe može da spreči da se problem vrati.

Teniski lakat

Uvrtanje ruke koje se ponavlja, kao kod igranja tenisa, može da iritira mišiće i tetive podlaktice. Ovo stvara bol u laktu. Ovu povredu ne doživljavaju samo teniseri, ona se može javiti kod mnogih drugih sportova, uključujući i bejzbol i kuglanje. Verovatno za to treba kriviti preterano korišćenje nerazvijenih mišića i lošu tehniku i opremu. Povredu lečite odmaranjem, stavljanjem leda na bolno mesto i antiupalnim lekovima. Potrebno je vreme da bi se izlečio teniski lakat – često se ova povrada vraća jer ljudi prebrzo počnu sa aktivnostima. Prevencija teniskog lakta podarzumeva rad na tehnici (kod tenisa i drugih sportova), korišćenje fleksibilnih reketa sa velikom drškom i jačanje mišića podlaktice vežbanjem.

TUMORI KOSTIJU

  • Bezbolno ispupčenje na kosti
  • Bol u nozi koji se javlja bez vidljivog razloga
Rak koji se širi iz drugih organa, tzv. metastaze, najčešći je uzrok raka kostiju. Rak dojke kod žena i prostate kod muškaraca metastazira na kostima. Tumori koji se javljaju direktno na kostima su veoma retki.Nekancerogeni tumori kostiju obično nisu bolni, dok se ne udare. Ovi bezbolni tumori uključuju osteome (tumor kostiju), ciste na ili u kostima, osteohondrome (tumore hrskavice).

Ispitivanje i lečenje

Rendgenski snimak obično pokazuje da li je tumor kancerogen. Lečenje nekancerogenih tumora kosti nije potrebno, ali osteohondromi se obično uklanjaju zbog kozmetičkih ili strukturalnih razloga.U većini slučajeva, rak stvar bol pre nego što nastane ispupčenje ili masa na kostima. Kancerogeni tumori kostiju mogu da uzrokuju lomove sa malim povredama ili bez njih. Rak koji se raširio na kosti sa nekog drugog organa, može da se tretira zračenjem. Dva tipa raka kostiju, osteosarkom i Juingov sarkom moraju da se izvade operativnim putem. Ovi tumori obično nastaju na rukama ili nogama. Rano uklanjanje tumora može da spase pacijentov život, ali često je potrebno izvršiti amputaciju. Lečenje uključuje i zračenje i hemoterapiju.

POVREDA VRATA ZBOG NAGLOG TRZAJA GLAVE

  • Bol u vratu
  • Ukočenost vrata
  • Osetljivost ili zategnutost vrat nakon istezanja ili naprezanja
Prilikom saobraćajnih nezgoda ili nakon naglog kočenja, često dolazi do povreda vrata zbog naglog trzaja. Do ove povrede dolazi kada se ligamenti i mišići vrata istegnu, pokidaju, cimnu ili oštete usled brzog, naglog, silovitog pokreta.

Ispitivanje i lečenje

Ako ste imali saobraćajnu nezgodu, obratite se lekaru kako bi utvrdio da li je potrebno dalje ispitivanje i lečenje. Obično se radi rendgensko snimanje kako bi se utvrdilo da li su vratni pršljenovi stabilni i na svom mestu. Tople obloge i kreme sa analgetskim delovanjem pomažu kod blagih povreda mišića vrata. Antiupalni lekovi takođe pomažu. Kod tipične povrede vrata ove vrste, bol se pojačava drugog ili trećeg dana od povrede, a zatim se povlači. Ozbiljne povrede zahtevaju lečenje koje podrazumeva fizikalnu terapiju, trakciju (istezanje) vrata, nošenje medicinske kragne.

Prevencija

Pažljivo vozite, vežite pojas u kolima i izbegavajte aktivnosti koje mogu da dovedu do povreda vrata. Neki ljudi redovno pate od bola u vratu, glavobolje i ukočenosti vrata. Jačanje vratnih mišića specijalnim vežbama održava njihov bolji tonus i smanjuje šanse od povrede vrata.

Adresar

OGLASI

Geladrink220x250px

Ordinacije