Bolesti koje izazivaju mikroorganizmi nazivaju se infekcije. Mikroorganizmi mogu da budu bakterije, virusi, gljivice ili paraziti. Oni su odgovorni za različite infekcije, od prehlade do AIDS-a.
Povišena temperatura je uobičajeni simptom infekcije. To je prirodni odgovor organizma na napad mikroorganizama. Kako temperatura raste, tako se širenje infekcije usporava.
Bebama i maloj deci temperatura se meri u rektumu ili ispod pazuha. Zapamtite da je temperatura merena ispod pazuha oko 1 stepen niža od one merene rektalno. Za rektalno merenje temperature koristi se rektalni toplomer. Namažite ga vazelinom, uvucite 1,25 cm u rektum i držite ga 2 minuta. Kod dece starije od četiri godine i odraslih, temperatura može da se meri i u ustima. (Nemojte na ovaj način da merite temperaturu deci mlađoj od četiri godine, jer postoji mogućnost da se toplomer polomi.) Nikad ne ostavljajte decu bez nadzora ako im ovako merite temperaturu. Toplomer se stavlja ispod jezika i drži oko 3 minuta. Ako ste pili vodu, sačekajte desetak minuta pre nego što oralno merite temperaturu.




















































































Bebe mlađe od mesec dana
: ako je rektalno merena temperatura viša od 38 stepeni, javite se doktoru. Infekcije se kod tako malih beba veoma brzo šire. Beba može brzo da dehidrira. Ako beba plače, ali nema suza ili joj pelene nisu uobičajeno vlažne, to je znak dehidracije. Povraćanje i dijareja još brže dehidriraju bebu. Bebe od jednog do tri meseca: ako je rektalno merena temperatura viša od 38,5, vreme je da se javite doktoru. Čak i temperatura od 38 stepeni koja traje duže od 24 sata zahteva da se obratite lekaru.
Bebe od tri meseca do dve godine: one bolje podnose i bore se sa infekcijom i visokom temperaturom. Blaga virusna infekcija može da podigne temperaturu do 38,8-40 stepeni. Ako je temperatura viša od 38,5, pažljivo pratite stanje, a ako temperatura skoči ili traje više od tri dana, ili ako dete ima druge simptome, javite se doktoru. Ako temperatura dostigne 39,4 stepena, odmah se javite doktoru, čak i ako je dete dobro podnosi.
Deca starija od dve godine: ako je temperatura 38,5, a nema drugih simptoma, dajte detetu paracetamol za snižavanje temperature. Nikad nemojte detetu za snižavanje temperature davati aspirin, zbog rizika od Rejovog sindroma. Javite se doktoru ako temperatura raste, ostane visoka duže od tri dana, ili dete ima druge simptome.
Adolescenti i odrasli: ako temperatura dostigne 40 stepeni, uzmite lekove za snižavanje temperature. Ako je temperatura visoka duže od tri dana, bez drugih očiglednih simptoma ili ako imate druge simptome (bol prilikom uriniranja, bol u testisima, bol u stomaku, ukočen vrat, osip, teškoće sa disanjem ili jaka gušobolja) javite se lekaru. Povišena temperatura nije obavezno i loša. To je način na koji se organizam bori protiv infekcije. Bakterije, virusi i gljivice rastu sporije kada je temperatura tela povišena.

Važno je da otkrijete šta je uzrok povišenoj temperaturi. Ako je reč o virusu (grip npr.), antibiotici neće biti od pomoći – antibiotici su lekovi koji se bore protiv bakterija, a ne virusa.

Simptomi groznice:

  • Drhtavica
  • Crvenilo lica
  • Osećaj toplo/hladno
  • Bol
  • Povišena temperatura

Znaci upozorenja: Odmah zovite doktora ako kod deteta primetite...

  • Promenu u ponašanju
  • Suva usta
  • Bol u uhu ili ako dete povlači uši
  • Groznica koja nekoliko dana dolazi i odlazi
  • Visok tonalitet plača
  • Razdražljivost
  • Ako je dete mlitavo i ne reaguje
  • Ako dete nije gladno
  • Bledilo
  • Febrilne konvulzije – fras
  • Jaka glavobolja
  • Osip
  • Bolni ili natečeni zglobovi
  • Bol u grlu
  • Ukočen vrat
  • Bol u stomaku
  • Oticanje mekih delova glave
  • Povrćanje i dijareja koji ne mogu da se zaustave
  • Šištanje ili drugi problemi sa disanjem
  • Plač koji liči na cviljenje

Kada je temperatura ozbiljna?

Temperatura iznad 40,5 stepeni može da dovede do oštećenja nervnog sistema. Napadi (konvulzije) takođe mogu da se jave ako temperatura brzo poraste, obično iznad 38,8. Odmah se javite doktoru ako dete ima temperaturu višu od 38,8 stepeni koju ne možete da spustite ili ako ima febrilne konvulzije (fras).

Šta da radite kad imate povišenu temperaturu?

  • Popijte lekove za snižavanje temperature
  • Hladite telo sunđerom natopljenim u mlaku vodu, a ne alkoholom. Ovo je posebno korisno ako osoba povraća, jer tada oralni lekovi ne pomažu
  • Nemojte da se previše utopljavate ili pokrivate sa nekoliko debelih prekrivača, jer ćete tako povećati temperaturu
  • Izbegavajte tople kupke – one pomažu bolnim zglobovima, ali povećavaju temperaturu
  • Pijte dosta tečnosti kako biste sprečili dehidraciju

Kosa


    PERUT

    • Ljuštenje i svrab kože glave uprsko čestom pranju kose šamponom
    Ćelije kože stalno rastu i ljušte se. Većinu ovog ljuštenja ne primećujemo, ali, delići kože glave se slepljuju i čine perut. Ljuštenje i svrab peruti nije ozbiljan problem, ali može škoditi. Ukoliko na licu ili koži glave imate delove kože koja se ljušti i svrbi, uprkos primeni šampona protiv peruti, možda imate seboreju.

    Lečenje

    Obični šamponi protiv peruti su dovoljni za lečenje i sprečavanje problema sa peruti. Promenite šampon ako mislite da vam ne pomaže. Pridržavajte se uputstva za upotrebu.

     

    OPADANJE KOSE (Alopecia Areata)

    • Iznenadni gubitak kose u vidu okruglih pečata na koži glave ili drugim delovima tela
    Iznenadni gubitak kose na koži glave, često u vidu velikih površina zove se alopecia areata. Kosa opada u vidu pečata, najčešće prečnika 1cm, pa do veličine dlana. Nekada opadaju i dlake lica, tj. obrve i trepavice, ili se čak gube malje na telu. Ukoliko opadne sva dlaka na telu, ova bolest se zove alopecia universalis.Uzrok alopecie areate je nepoznat, ali se sumnja na autoimuno oboljenje. Ova alopecija najčešće pogađa osobe ispod 25 godina.

    ĆELAVOST KOD MUŠKARACA

    • Gubitak kose, koji počinje proređivanjem na slepoočnicama i temenu i vodi ka raznim vrstama ćelavosti
    Ova vrsta ćelavosti napada kosu temena. Najverovatnije su geni krivi za ovaj gubitak kose. Više se javlja kod bele rase nego kod drugih rasa, a više od 50% muškaraca izgubi bar deo kose do 50.godine.Žene takođe mogu da pate od nasledne alopecije, ali im se kosa najčešće proređuje duž linije kose. Opadanje kose polako napreduje s godinama.

    PROREĐIVANJE KOSE

    • Proređivanje kose koje se retko završava ćelavošću
    Proređivanje kose je drugi po redu uzrok gubitka kose. Generalno, ljudi imaju 100.000 ili više dlaka na glavi. U svakom trenutku, 85% ovih dlaka raste, ili se nalazi u anagenoj fazi, koja traje tri godine.
    Oko 15 % je u fazi odmora ili telogenoj fazi, koja traje 100 dana. Posle ovih 100 dana mirovanja, kosa ispada.Kada se dogodi nešto što poremeti ovu ravnotežu, više dlaka nego obično ulazi u fazu odmora, a više od uobičajenih 100 dlaka dnevno opadne. Stres – fizički ili psihički – je najčešći uzrok. U druge uzroke spadaju: trudnoća, loša ishrana, oboljenja štitne žlezde, hemoterapija, zračenje ili neki lekovi, kao što su: antibebi pilule, lekovi protiv tromba i beta blokatori.

    Ispitivanje

    Ako mislite da je opadanje kose uzrok nečeg drugog osim genetskih faktora, razgovarajte sa lekarom. Možda ćete raditi analize kako bi se isključila oboljenja koja mogu da izazovu ćelavost. Alopecia areata se dijagnostikuje pošto se isključe druga oboljenja. Lekar može predložiti biopsiju kože glave, kako bi potvrdio dijagnozu.Klasična muška ćelavost je moguća dijagnoza kod mladih muškaraca koji gube kosu na čelu i temenu glave. Mogu se uraditi analize kako bi se isključilo prisustvo bolesti. Kod starijih muškaraca i žena najverovatnije se radi o genetskom gubitku kose koji nije posledica bolesti. Ispitivanje je potrebno samo ukoliko postoje simptomi neke bolesti ili ako gubitak kose nije tipičan.

    Lečenje

    Lečenje zavisi od uzroka opadanja kose. Kod alopecije areate, steroidne masti ili steroidne injekcije koje se daju u kožu glave mogu ubrzati nov rast izgubljene kose. Dugotrajnu primenu steroida treba izbegavati zbog neželjenih efekata.Oporavak se teško može predvideti. U nekim slučajevima, bolest nestane u toku pet godina, ali se može ponovo javiti.Proređivanje kose se obično može popraviti ako je uzrok otkriven i lečen.

    Za uobičajenu mušku ćelavost ne postoji lek, mada su neki lekovi za druge bolesti, slučajno pokazali da mogu usporiti gubitak kose.

    Ako želite, ćelavost možete maskirati malim perikama ili možete izvršiti transplantaciju kose, čime ćete dobiti prirodan izgled kose.

 

Virusi

Virusi, organizmi mnogo sitniji od bakterija, izazivaju mnoge infekcije, od obične prehlade do mnogo opasnijih kao što je AIDS. Virusna infekcija, za razliku od bakterijske, ne može se lečiti antibioticima. Dete ili tinejdžer sa virusnom infekcijom nikada ne bi trebalo da pije aspirin, zbog rizika od Rejovog sindroma, potencijalno fatalne bolesti.

BRONHIOLITIS

  • Počinje prehladom
  • Jak kašalj
  • Nedostatak daha
Bronhiolitis je infekcija bronhiola, malih disajnih puteva u plućima. Obično pogađa decu mlađu od dve godine, a najčešće se javlja u zimu i proleće. Izazivaju ga različiti virusi, najčešće respiratorni sincicijalni virus. Ovaj virus prvo inficira nos i grlo, pa se javljaju simptomi slični prehladi, a zatim se spušta na pluća.Na neki način, bronhiolitis kod dece je sličan bronhitisu odraslih. Mlađa deca imaju manje disajne puteve u odnosu na stariju decu i odrasle. Rezultat: sluz i nedostatak daha se razvijaju brže nego kod odraslih. Uz povećanje sluzi (mukusa), dolazi do oticanja sluzokože disajnih puteva, što ometa prolaz vazduha do pluća. Ovo čini bronhiolitis ozbiljnijim u poređenju sa većinom slučajeva brohnitisa kod starije dece i odraslih. Problemi sa disanjem i poremećaj u radu srca nastaju usled širenja infekcije.

Ako vaša beba ili malo dete sve više kašlje, oseća nedostatak daha ili ima cijanozu (plavičasta koža), odmah ga odvedite kod lekara.

Analiza krvi i rendgen će potvrditi dijagnozu. Lečenje uključuje lekove za širenje vazdušnih puteva. Dete se stavlja u tzv. šator za kiseonik, kako bi se snabdelo potrebnim kiseonikom i kako bi mu se olakšalo disanje. Antibiotici ne pomažu u lečenju bronhiolitisa, ali ovi lekovi mogu da se daju preventivno, kako bi se sprečila sekundarna bakterijska infekcija u respiratornom traktu. U ređim slučajevima je potrebno bolničko lečenje, kada se detetu daje kiseonik, pluća čiste od sluzi, a tečnost se daje infuzijom kako bi se sprečila dehidracija. Neke virusne infekcije koje uzrokuju bronhiolitis šire se zaraženim rukama ili respiratornim kapljicama (nastaju kašljanjem i kijanjem). Kada roditelj ima infekciju gornjih disajnih organa, trebalo bi da preduzme mere opreza kako ne bi detetu preneo infekciju. Redovno perite ruke i bacajte maramice koje ste koristili za brisanje nosa.

OVČIJE BOGINJE (VARIČELE)

  • Groznica
  • Simptomi prehlade
  • Umor
  • Osip koji veoma svrbi, uključujući i crvene plikove na kojima se stvara krasta
Ovčije boginje su uobičajena dečja bolest (veruje se da će vakcina koja postoji od 1995. godine smanjiti broj obolele dece u budućnosti). Ove boginje izaziva virus Varicella zoster, isti koji kasnije u životu može da izazove Herpes zoster. Ne možete dobiti herpes ako niste preležali varičele, ali svako ko je preležao varičele može da dobije herpes. Ovčije boginje su visokozarazna bolest. Šire se inficiranim kapljicama iz nosa i grla. Karakterističan osip se pojavljuje 10-21 dan nakon što ste bili u kontaktu sa nekim ko je imao ove boginje. Groznica, bol, iritiranost mogu da počnu dan-dva nakon pojave osipa. Deca (i odrasli) su zarazni sve dok se i poslednji plik ne pretvori u krastu. Svetlocrveni plikovi su ispunjeni jasnom ili svetložutom tečnošću. Plikovi svrbe i mogu da se pojave na svim delovima tela, uključujući skalp, uši, usta i genitalnu regiju. Novi plikovi se formiraju do pet dana nakon što su prvi plikovi počeli da izlaze, a zatim počinju da se suše i pretvaraju u kraste. Neka deca se stalno češu, što može da ostavi ožiljke na koži koja se inficira od preteranog češanja.Moguće komplikacije su ožiljci na koži, upala pluća, encefalitis (zapaljenje mozga), kožna infekcija. Ovčije boginje su ozbiljnija bolest ako se jave kod odraslih osoba, nego što su to kod dece. Ako trudnica oboli od ovih boginja, postoji rizik od oštećenja ploda.

Lečenje
Ne postoji lek za ovčije boginje. Jedino što možete jeste da olakšate detetu stanje (lekovi za ublažavanje groznice i svraba koje prepisuje lekar). Svrab možete da ublažite i stavljanjem hladnih, vlažnih obloga na delove koji svrbe, posipanjem plikova talkom. Ako se javi infekcija kože ili problemi sa disajnim organima, lekar može prepisati antibitoke. Osobe koje nisu preležale ovčije boginje, trebalo bi da izbegavaju kontakt sa obolelim, kao i sa osobama koje su bile u kontaktu sa osobama obolelim od varičela, jer je reč o visokozaraznoj bolesti.

Moguće komplikacije kod varičela

  • Kožne infekcije i ožiljci
  • Upala pluća
  • Encefalitis

Domaći lekovi za ublažavanje svraba od ovčijih boginja

  • Kupke od ovsene kaše u prahu
  • Talk, vlažne i hladne obloge
  • Lekovi protiv svraba koje je prepisao lekar

SINDROM HRONIČNOG ZAMORA

  • Zaboravnost ili problemi sa koncentracijom
  • Glavobolje
  • Gušobolja
  • Osećanje ekstremno velikog zamora
  • Osetljivi limfni čvorovi
  • Bol u mišićima
  • Bol u zglobovima
Sindrom hroničnog zamora (SHZ) je bolest novijeg datuma. Nekada su doktori verovali da ovu bolest izaziva Epštajn-Barov virus, koji izaziva i mononukleozu, ali uzroci SHZ-a su do danas ostali misterija. Mnogi istraživači misle da je izaziva neka vrsta virusa.Osobe koje pate od SHZ-a, osećaju jak zamor u dužem periodu. Bolest često počinje iznenada. Međutim, zamor ne prolazi čak ni posle adekvatnog odmora. Drugi simptomi su: glavobolja, bol u grlu, problemi sa pamćenjem i koncentracijom, osetljivi limfni čvorovi na vratu ili ispod pazuha, bol u mišićima, bol u nekim zglobovima, ekstreman zamor nakon nekog napora. SHZ se teško dijagnostikuje. Ne postoji analiza koja bi potvrdila dijagnozu. Važno je da doktor odbaci mogućnost drugih bolesti, kao što je hipotiroidizam (smanjen rad štitne žlezde). Ako patite od jakog zamora i imate najmanje četiri nabrojana simptoma koja traju šest meseci ili duže, možda patite od SHZ-a.

Ne postoji lek za ovu bolest, niti potvrđena terapija. Ako imate SHZ, preporučuje se puno odmora, uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost. Lečenje može da pomogne u ublažavanju simptoma, npr. lekovi za smanjenje groznice ili analgetici za ublažavanje bolova. Nekim ljudima pomažu male doze antidepresiva. Eksperimentalni vidovi lečenja su u fazi istraživanja.

PREHLADA

  • Glavobolja
  • Curenje iz nosa i kijanje
  • Bol u grlu
  • Kašalj
  • Povišena temperatura
  • Drhtavica i bolovi
  • Umor
Prehladu izaziva grupa od nekoliko stotina virusa koji inficiraju sluzokožu nosa i grla. Virusi uništavaju ćelije u sluzokoži nosa i grla, usled čega se javlja crvenilo, bol, iritacija i kongestija (nakupljanje sluzi). Nakon nekoliko dana, imunitet obično prepozna virus i počne da se bori protiv njega. Prehlade su obično jesenje-zimska bolest. Šire se dodirom (zaraženog čoveka ili stvari) ili udisanjem virusa iz kapljica koje se šire kašljem i kijanjem zaraženog. Što je osoba starija, to se prehlade javljaju ređe, jer organizam tokom godina postaje otporan na veći broj virusa koji je izazivaju. Prehlada se ne dobija od vlažnih stopala (ako vam cipele propuste vodu) ili zato što vam je bilo hladno. Ali, razbolećete se od prehlade ako je vaš imunitet oslabio zbog stresa ili umora.

Prehlade uglavnom traju oko nedelju dana i ne stvaraju druge probleme. Prehlada se ne leči antibioticima, ali ako uz prehladu dobijete i neku bakterijsku infekciju, kao što su infekcije sinusa ili uha, bronhitis ili upala pluća, doktor vam može prepisati antibiotike. Lekovi protiv nakupljanja sluzi (iz "domaće apoteke" ili oni koji se kupuju bez lekarskog recepta), mogu da ublaže simptome i pomognu u prevenciji bakterijske infekcije.

Lečenje
Ne postoji lek za prehladu. Ali, možete da pomognete svom organizmu da se izbori sa prehladom. Odmarajte se i pijte puno tečnosti. Topli napici pomažu protiv nakupljanja sluzi u nosu. Pileća supa je starovremski recept koji uvek pomaže. Ovlaživači vazduha u stanu i obloge od nane olakšavaju disanje. Ispiranje grla slanom vodom olakšava bol u grlu. Prehlada se širi u svakodnevnim kontaktima, pa bi zato trebalo često prati ruke kako se ne biste inficirali dodirujući rukama oči i nos i puštajući tako virus u organizam, odnosno ako već imate virus, sprečavajući njegovo širenje na druge.

Redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana i dovoljno sna snaže imunitet koji se onda lakše bori protiv prehlade. Mnogi ljudi veruju da velike doze vitamina C pomažu u borbi protiv prehlade, ali nije dokazano da vitamin C zaustavlja infekciju. Posavetujte se sa lekarom ako želite da uzimate veće od uobičajenih (normalnih) doza vitamina C.

Rejov sindrom

Nikada nemojte da dajete aspirin bebi, detetu ili tinejdžeru bolesnom od gripa ili ovčijih boginja, zbog rizika od Rejovog sindroma, retke, ali moguće fatalne bolesti.

Kada se treba obratiti lekaru u slučaju prehlade

Ponekad se kao rezultat prehlade razvija bakterijska infekcija. Obratite se lekaru ako vaše dete ima neke od sledećih simptoma:
  • Bol u licu, uhu ili grlu
  • Jaka promuklost
  • Problemi sa disanjem
  • Šištanje (zviždanje) prilikom disanja
  • Kašalj praćen povišenom temperaturom i žutim ili zelenim ispljuvkom
  • Uporna groznica

7 stari koje NE smete raditi, ako imate prehladu:

  • Ako imate povišenu temperaturu, ne pokrivajte se sa nekoliko ćebadi i ne tuširajte se vrućom vodom, jer će tako temperatura još više skočiti
  • Nemojte pušiti ili udisati zagušljiv vazduh i nadražujuća isparenja
  • Nemojte da dozvolite da budete dehidrirani, jer tako ne pomažete efikasnosti imuniteta
  • Nemojte da ispirate grlo previše slanim rastvorom jer će on iritirati grlo (1/2 do 1 kašičica na 250ml vode je sasvim dovoljno)
  • Nemojte da preterujete sa vežbanjem ako imate prehladu. Preterivanje u fizičkoj aktivnosti deluje stresno na imunitet, što će uticati na duže trajanje i jači oblik prehalde
  • Ne preterujte sa vitaminom C. Prevelike doze mogu da uzrokuju dijareju ili stvaranje kamena u bubregu
  • Nemojte da preterujete sa upotrebom sprejova protiv kongestije u nosu. Koristite ih najviše tri puta dnevno. Ako se dugo i prekomerno koriste, mogu da imaju kontraefekat (pogoršavanje kongestije, navikavanje na njih). Obični slani rastvori u obliku nazalnog spreja mogu da se koriste kad god vam zatrebaju, kako biste ublažili suvoću i svrab u nosu

LARINGOTRAHEOBROHITIS (KRUP)

  • Kašalj koji zvuči kao škripanje ili trubljenje
  • Nedostatak daha
  • Zviždanje, šištanje, škripanje (tzv. stridor) koji se čuju dok dišete
  • Simptomi prehlade
  • Groznica
  • Problemi sa gutanjem
Laringotraheobronhitis je bolest koja najčešće pogađa bebe i mlađu decu. Često se javlja zajedno sa nekom virusnom respiratornom infekcijom kao što je prehlada. Ova bolest se razvija kada tkivo dušnika i grkljana natekne. Dete obično ima simptome infekcije gornjih respiratornih organa, kao što su curenje iz nosa, kijanje i generalno se ne oseća dobro. Pošto su disajni putevi kod dece manji nego kod odraslih, nedostatak daha je često izraženije kod dečjih respiratornih bolesti. Ako primetite ove probleme sa disanjem ili škripanje prilikom disanja, odvedite dete lekaru. Škripanje može da bude znak laringotraheobronhitisa ili epiglotitisa. Možda će biti potreban rendgen i analiza krvi.Lečenje krupa zavisi od ozbiljnosti bolesti. Većini dece pomažu lekovi koji se koriste za prehladu (ovlaživači prostorije, inhaliranje parom i sl.). Ako se bolest javi u kasnu jesen ili zimu, kratak boravak na hladnom, vlažnom vazduhu može da olakša disanje (usled skupljanja krvnih sudova u vratu). Ako je bolest jakog intenziteta, možda će biti potrebno bolničko lečenje (uz primenu šatora sa kiseonikom, infuzije, antibiotika koji vrše prevenciju sekundarne bakterijske infekcije). Većina dece se oporavi za nekoliko dana, mada simptomi ponekad mogu da traju nedelju dana ili duže.

Prevencija laringotraheobronhitisa podrazumeva opšte mere kao što su redovno pranje ruku i bacanje iskorišćenih papirnih maramica.

ENCEFALITIS

  • Glavobolja
  • Povišena temperatura
  • Promene u ponašanju
  • Jak zamor
  • Konvulzije
Encefalitis je upala mozga. To je potencijalno opasno stanje, a obično ga izaziva virusna infekcija (npr. male boginje, zauške, ovčije boginje, herpes). U malom broju slučajeva, neke vakcine dovode do ovakve reakcije. Encefalitis obično ne stvara oštećenja na mozgu. U blagim slučajevima, može da ima simptome slične simptomima gripa, a bolest je jedva primetna. U ozbiljnijim slučajevima, simptomi mogu biti: razdražljivost, pospanost, gubitak funkcije nerava, delirijum ili gubitak sluha ili glasa.Encefalitis može biti težak za dijagnostikovanje. Moguće je da će biti potrebno uraditi skener, magnetnu rezonancu i elektroencefalogram, kao i lubmalnu punkciju, kako bi se analizirao likvor i utvrdila infekcija.

Lekovi koji se daju ublažavaju simptome i bol. Neke vrste virusnog encefalitisa leče se antivirusnim lekom aciklovirom. Bolničko lečenje i nega mogu biti potrebni.

ERITEMA INFEKCIOZUS ("PETA BOLEST")

  • Svetlocrveni osip koji se prvo javlja na obrazima
  • Kasnije se javlja osip na rukama i telu
  • Malo povišena temperatura
  • Umor
Eritema infekciozus počinje crvenim osipom na licu. Obično pogađa decu, a najčešće se javlja tokom proleća. Uzrok je respiratorni virus koji se širi direktnim kontaktom, kijanjem, kašljanjem i deljenjem hrane i pribora za jelo.Osip može da traje do nedelju dana, ali može da se vrati kada se dete ugreje i zajapuri, npr. prilikom kupanja. Nisu poznate nikakve komplikacije bolesti. Ležanje i pijenje dosta tečnosti su najbolji lek.

Iako je obično reč o blagoj bolesti, ona može da izazove značajne probleme deci sa određenim poremećajima krvi (hemolitička anemija), i fetusima. Bolesna deca ne bi trebalo da dolaze u kontakt sa zdravom decom i trudnicama, dok osip ne izbledi.

HIV - VIRUS HUMANE IMUNO DEFICIJENCIJE

  • Gljivična infekcija usta
  • Naduti limfni čvorovi
  • Zamor
  • Groznica
  • Noćno znojenje
  • Gubitak težine
  • Česte infekcije
  • Nedostatak daha
  • Česta pojava modrica i krvarenje
  • Gubitak pamćenja i konfuzija (u kasnijoj fazi)
HIV, virus humane imunodeficijencije, polako razara imunitet. Virus inficira određenu vrstu belih krvnih zrnaca, tzv. T4 ćelije, koje pomažu u regulisanju imunog sistema. Kada se ove ćelije unište, organizam ne može da se bori protiv infekcija ili nekih vrsta raka (limfoma ili Kapošijev sarkom). Smrt obično nastupa kao posledica ovih bolesti.Kada se prvi put inficira HIV-om, odrasla osoba ne mora da ima nikakve simptome sledećih deset godina. Deca inficirana na porođaju ne moraju da imaju nikakve simptome dve godine. Pre nego što se jave simptomi, osoba može da se opiše kao "HIV pozitivna". Kada se simptomi jave, to znači da je osoba obolela od AIDS-a (SIDE – stečenog nedostatka imuniteta). Svako ko je inficiran HIV-om, na kraju se razboli od AIDS-a, iako od trenutka inficiranja do razbolevanja može da prođe i do 10-15 godina.

HIV može da se prenese seksualnim kontaktom ili deljenjem inficirane igle i špriceva (narkomani). Bebe koje rađaju inficirane majke, mogu da i same da budu inficirane već u materici, ili mogu da se inficiraju putem mleka koje sisaju. HIV se danas retko širi transfuzijom.

Možete se zaštititi od HIV-a tako što nećete menjati seksualne partnere ili za partnere birati osobe koje nisu zaražene ovim virusom. Korišćenje kondoma je važno u zaštiti od HIV-a. Analiza krvi, odnosno test na antitela je standardna procedura u otkrivanju HIV-a. To znači da organizam mora da proizvede antitela koja se bore protiv virusa pre nego što je test pozitivan. Većina ljudi ima pozitivan test tri meseca nakon što su inficirani; ako se neko testira ranije, može da ima negativan test. Iako test u ranoj fazi infekcije može da bude negativan, HIV i tada može da se prenese drugima.

Još uvek ne postoji lek za AIDS. Ali, rana dijagnoza poboljšava šanse za duži život obolelima. HIV pozitivne osobe moraju redovno da idu na kontrole, a posebno kad otkriju znake infekcije.

Zdrav način života pomaže u održavanju jakog imuniteta, što može da odloži pojavu simptoma. Nemojte pušiti, redovno vežbajte i odmarajte se, hranite se uravnoteženo, unosite puno hranljivih sastojaka putem ishrane (vitamini, minerali), ograničite izloženost stresu.

Herpes virus

Virus herpesa ima brojne različite oblike koji izazivaju različite infekcije. Herpes simplex može da uzrokuje ovčije boginje, herpes na usnama i rozeolu.

Pod rizikom ste od HIV infekcije...

  • Ako ste muškarac homoseksualne orijentacije
  • Ako imate mnogo intimnih partnera
  • Ako ste narkoman koji deli špric i igle sa drugim narkomanima
  • Ako se prostituišete
  • Ako imate neku seksualno prenosivu bolest
  • Ako ste primili krv transfuzijom između 1977. i aprila 1985.godine (kada je uvedena stroga kontrola)
  • Ako ste imali ili trenutno imate seksualnog partnera sa nekim od pomenutih faktora rizika

HIV se NE širi:

  • ujedom insekta
  • rukovanjem
  • korišćenjem čaše ili pribora za jelo koji koristi inficirani

GRIP

  • Glavobolja
  • Curenje iz nosa
  • Bol u grlu
  • Kašljucanje
  • Gubitak apetita
  • Povišena temperatura
  • Drhtavica, bolovi u mišićima
  • Umor
Grip izaziva jedan od virusa gripa; on pogađa i odrasle i decu. Grip se širi direktnim kontaktom ili udisanjem virusom zaraženih kapljica (od kašlja i kijanja). Simptomi mogu da podsećaju na simptome prehlade, ali su simptomi gripa obično mnogo jači – npr. možete se osećati tako da ne možete da ustanete iz kreveta. Iako mučnina i povraćanje mogu da prate grip, što se često pripisuje stomačnom gripu (gastroenteritis), to je sasvim drugačija infekcija.Najčešći tip virusa gripa je tip A, koji obično inficira ljude od novembra do marta. Tip A i tip B virusi mogu da izazovu epidemiju, ali epidemija izazvana tipom A je češća i ozbiljnija.

Kod beba, dece i zdravih odraslih osoba, simptomi gripa obično traju tri do sedam dana, dok kašalj ili slabost mogu da potraju i do tri nedelje. Većina ljudi se oporavi bez problema, ali grip može da dovede i do upale pluća, posebno kod starijih ljudi ili ljudi koji imaju poremećaj imuniteta. Takođe, može da dovede do bakterijskih komplikacija, kao što su sinusitis, bronhitis ili upala ušiju. Virus gripa, tip B može da dovede do komplikacija kod dece, uključujući Rejov sindrom i meningitis. Decu mlađu od tri meseca trebalo bi odvesti kod lekara ako imaju temperaturu i kašlju, što su tipični simptomi gripa. Odmah odvedite dete lekaru ako ima glabovolju, povraćanje, dijareju koja nikako ne prestaje, hrapav, vlažan kašalj, ili ako se osećaju ekstremno umorno nakon što grip prođe, jer bi to mogli da budu simptomi ozbiljnijeg problema.

Ne postoji lek za grip, osim vremena. Odmor i ležanje, posebno ako imate povišenu temperaturu su obavezni. Pijte dosta tečnosti, kako biste sprečili dehidriranost i ublažili kongestiju (gomilanje sluzi). Topao čaj sa medom i limunom i pileća supa su dva domaća leka za grip. Med u čaju ublažava i bol u grlu.

Koristite ovlaživače vazduha u prostoriji, ispirajte grlo slanim rastvorom (1/2-1 kašičica u 250ml vode), kako biste ublažili bol u grlu. Tablete (lozenge) za kašalj ga smanjuju. Lekovi za snižavanje temperature i lekovi protiv bolova takođe se mogu uzimati. Sprejevi za nos koji ublažavaju kongestiju takođe se mogu koristiti, ali bez preterivanja. Jedini poznat način prevencije gripa je vakcina protiv gripa primljena u oktobru, novembru i najkasnije decembru. Pošto kod starijih osoba virusna upala pluća može da bude fatalna, vakcina protiv gripa se posebno preporučuje. Ova vakcina štiti od nekih sojeva virusa tip A i B, ali ne i protiv svih.

MONONUKLEOZA

  • Simptomi prehlade
  • Bol u grlu
  • Obilno curenje iz sinusa
  • Vema uvećane žlezde
  • Bol u stomaku
  • Povišena temperatura
  • Bol
  • Veliki zamor koji traje nedeljama
  • Gubitak težine
Starinski naziv za mononukleozu je "bolest ljubljenja", jer na taj način mladi parovi prenose jedni drugima ovu bolest. Reč je o virusnoj bolesti koju uzrokuje Epštajn-Barov virus. Ovaj virus se ne širi u vidu talasa ili epidemije. Period inkubacije može da traje 60 dana. Bolest obično pogađa osobe starosti do pet do 35 godina, a najčešće se javlja u tinejdžerskom periodu.Test na antitela pokazuje da je 80 % studenata bilo izloženo ovom virusu, mada se samo mali procenat (5 %) i razboli. To znači da veliki broj ljudi ima infekciju, ali da je ona blaga, tako da prolazi kao grip.

Obratite se lekaru ako imate simptome mononukleoze. Bolest se utvrđuje analizom krvi. Moguće komplikacije ove bolesti uključuju bakterijske infekcije sinusa, grla i bronhitis. Ni u lečenju mononukleoze antibiotici nisu od koristi. Odmaranje, uzimanje dosta tečnosti, eventualno lekova protiv bolova, tableta koje olakšavaju bol u grlu, inhalacija i drugi kućni lekovi oslobađaju simptoma. Antiupalni lekovi mogu da ublaže bol i otoke u grlu.

Simptomi mononukleoze mogu da traju od dve do osam nedelja. Najbolje je za to vreme mirovati i ne baviti se uobičajenim, svakodnevnim aktivnostima. Ako nema poboljšanja nakon dve nedeje, preporučuje se strog odmor.

Moguće komplikacije mononukleoze su: oticanje slezine, bakterijska infekcija grla i upala jetre. Uvećanje (oticanje) slezine može da učini ovaj organ osetljivijim na povrede, pa i mali udarac može da dovede do njenog pucanja. Zato lekara treba obavestiti o svakom bolu u stomaku, posebno u levom gornjem delu stomaka, a takođe dva meseca nakon izlečenja treba izbegavati sportove u kojima igrači dolaze u kontakt (zbog moguće povrede slezine).

Prevencija mononukleoze podrazumeva da ne delite sa drugim hranu, piće ili pribor za jelo, kao ni pljuvačku ili sekreciju organa za disanje. Pravilna ishrana i adekvatan odmor i vežbanje su od suštinske važnosti za održavanje dobrog zdravlja.

Moguće komplikacije mononukleoze

  • Bakterijska infekcija grla
  • Upala jetre
  • Pucanje slezine

ZAUŠKE

  • Natečene pljuvačne žlezde u zadnjem delu obraza
  • Bol u grlu
  • Natečeni limfni čvorovi
  • Simptomi prehlade
  • Povišena temperatura
  • Otečenost i osetljivost testisa i jajnika
Zauške izaziva virus mumpsa, a karakteristični otoci pljuvačnih žlezda izazivaju bol i osetljivost u obrazima i vratu. Virus se širi kapljično, obično pljuvačkom. Osoba obolela od zauški je najzaraznija sedam dana pre nego što počnu simptomi i devet dana nakon što se simptomi pojave. Tokom ovog vremena, pacijent ostaje kod kuće i miruje, izolovan od onih koji nisu preležali zauške.Postoji nekoliko ozbiljnih komplikacija zauški. Kod muškaraca koji obole nakon puberteta, mogu da se jave bolni otoci testisa (obično samo jednog). Ovo ponekad, mada retko, može kasnije u životu da bude uzrok steriliteta. Bol u stomaku kod tinedjžerki obolelih od zauški može da znači da je došlo do upale jajnika. Upala mozga (encefalitis) je najozbiljnija komplikacija virusa mumpsa. Ona može da se javi pre, tokom ili nakon pojave simptoma zauški. Glavobolja, povraćanje i letargija mogu da budu simptomi encefalitisa.

BESNILO

  • Bol ili peckanje na mestu ujeda životinje
  • Glavobolja
  • Intenzivna žeđ, ali nemogućnost da se popije voda (hidrofobija)
  • Groznica
  • Paraliza
  • Koma
Besnilo je veoma ozbiljna virusna bolest koja se na ljude prenosi ujedom životinje, obično besnog psa. Ako se ne leči, ovaj virus napada i uništava nervni sistem i mozak, i njen ishod je obično smrtonosan. Psi, mačke, šišmiši, lisice, miševi, pacovi i drugi glodari prenose virus ljudima, putem pljuvačke. Besne životinje takođe imaju ozbiljna neurološka oštećenja sa balavljenjem, gušenjem, napadima besa, konvulzijama i paralizom.Svaku životinju koja ujede čoveka, ako je moguće, veterinar treba da pregleda i prati u roku od 7-10 dana, da bi utvrdio da li je zaražena virusom besnila. Ako životinja podivlja ili ne može da se uhvati, trebalo bi posumnjati na besnilo. Serija injekcija zaustavlja infekciju i sprečava njeno širenje na mozak i nervni sistem.

ROZEOLA

  • Visoka temperatura u početku boleseti
  • Moguće, simptomi prehlade
  • Natečeni limfni čvorovi
  • Crveni osip
Rozeola je dečja vursna bolest koju uzrokuje jedan od herpes virusa, koji je odgovoran i za ovčije boginje, herpes zoster i herpes na usnama. Tipično, dete sa reozeolom ima visoku temperaturu (iznad 40,5) nekoliko dana, pri čemu dete ne izgleda kao da je bolesno. Kada temperatura počne da pada, pojavljuje se crveni osip koji traje od nekoliko sati do tri dana. Bolest obično pogađa decu stariju od šest meseci. Temperatura može da uzrokuje konvulzije.Lekovi (acetaminofen i ibuprofen) i vlaženje kože sunđerom (natopljenim u mlaku vodu, a ne alkohol), mogu da snize temperaturu. Dete treba da se odmara. Ne postoje komplikacije ove bolesti, osim febrilnih konvulzija.

RUBEOLA

  • Osip koji se prvo javlja na licu u obliku leptira
  • Natečeni limfni čvorovi
  • Blago povišena temperatura
  • Bol u zglobovima
Rubeola malo podseća na male boginje, ali je reč o mnogo blažoj bolesti. Osip se prvo javlja na licu i širi se na torzo, ruke i noge. Traje oko 3-4 dana. Ne postoji lek za rubeolu. Rubeola može da predstavlja problem kada od ove bolesti oboli trudnica u prva četiri meseca trudnoće, zato što rubeola može da inficira i fetus uzrokujući pobačaj ili defekte kao što su gluvoća, problemi sa srcem i vidom, mentalna retardiranost, purpura, cerebralna paraliza.Postoji vakcina protiv rubeola koja se preporučuje ženama koje nisu rađale, a planiraju potomstvo. Nakon vakcine, ne preporučuje se ženi da zatrudni najmanje tri meseca.

HERPES ZOSTER

  • Jak bol, kao da ste se opekli, praćen osipom crvenim plikovima
Mnogi ljudi koji imaju herpes zoster upoređuju bol koji osećaju sa bolom kada se pokrene kamen u bubregu ili sa porođajnim bolovima. Drugim rečima, bol je ekstremno jak. Herpes zoster obično pogađa starije ljude. Starost utiče na sposobnost organizma da se izbori sa ovom infekcijom. Što ste stariji, to se herpes zoster češće javlja, a napadi su jači. Ako vam je imunitet oslabljen bolešću kao što je dijabetes ili lekovima (npr. hemoterapijom), infekcija može da bude jača i dugotrajnija.Herpes zoster je infekcija nerava na koži. Obično počinje blagim bolom ili peckanjem na ograničenoj površini, tamo gde su nervi pogođeni. Nakon nekoliko dana, bol se pojačava a na koži, u bolnoj regiji, pojavljuju se crveni plikovi. Najčešće se herpes zoster javlja na licu (što može da uzrokuje paralizu dela lica ili oštećenje vida), ispod pazuha, na grudima, na leđima i na zadnjici. Bol postaje intenzivniji zato što virus nadražuje i inficira nerve na tom delu kože. Ponekad je potrebno tri nedelje ili više da se plikovi osuše i koža vrati u normalno stanje.

Bol može da se vraća mesecima ili godinama na istom delu kože. Ovo se zove postherpetična neuralgija; ona pogađa gotovo polovinu osoba starijih od 60 godina koje su imale herpes zoster.

Druge komplikacije herpes zostera su: ožiljci i sekundarna bakterijska infekcija kože, koja nastaje zbog češanja plikova. Glavobolje, upala očiju ili paraliza na licu mogu da traju neko vreme.

Doktor dijagnostikuje herpes zoster jednostavnim pregledom osipa. Analgetici se daju da ublaže bolove, a najozbiljniji slučajevi se leče aciklovirom, antivirusnim lekom, ili još jačim lekovima koje prepisuje lekar. Masti za ublažavanje bola i aspirin mogu da pomognu u ublažavanju postherpetične neuralgije.

Herpes zoster oko i u očima zahteva neodložnu medicinsku pažnju kako bi se sprečio gubitak vida.

Ako je osoba preležala ovčije boginje, ne postoji način da se spreči pojava herpesa zostera, osim održavanja jakog imuniteta putem pravilne ishrane, redovnog vežbanja i smanjenja stresa.

VIRUSNE BRADAVICE

  • Tvrdi čvorići na koži, često grube, okrugle površine
  • Obično male lezije, iste boje kao okolna koža
  • Crvene ili crne tačke u centru čvrstih ispupčenja na koži
Bradavice izaziva grupa virusa po imenu Papiloma virusi. Postoje dva uobičajena tipa bradavica: obične bradavice - male, čvrste izrasline nepravilne površine; ravne bradavice – grupe ravnih, blago podignutih, glatkih lezija. Bradavice se obično javljaju na stopalima, šakama ili kolenima. Na stopalima se zovu plantarne bradavice. Mogu se pojaviti i na genitalijama – genitalne bradavice obavezno leči doktor.Bradavice se javljaju kada virus napadne ćelije kože. Ćelije kože tada počinju brže da se reprodukuju od okolnog tkiva. To dovodi do razvoja bradavica. Bradavice često sadrže mnogo malih krvnih sudova koji mogu da se vide kao crne tačke na njihovoj površini. Bradavice ne bole jer u njima nema nerava. Ali, koža oko njih može da bude osetljiva kada se bradavice uništavaju ili kada su pod pritiskom.

Virusne bradavice se šire kontaktom sa nosiocem virusa. Mogu da se jave u bilo koje životno doba, a uobičajene su među školskom decom, tinejdžerima i mlađim odraslim osobama. Osobe u zrelom dobu obično ne pretpostavljaju da su lezije na koži u stvari bradavice. Neke vrste raka kože u ranoj fazi podsećaju na bradavice.

Mnoge bradavice, posebno ravne, nestaju same od sebe nakon nekoliko meseci ili godina. Bradavice na šakama, stopalima ili na drugim vidljivim mestima, mogu da se skinu iz kozmetičkih, estetskih razloga. Ali, moguće je da nakon skidanja bradavice ostane ožiljak koji je veći i vidljiviji od same bradavice. Bradavice mogu da se pokriju zavojem ili hanzaplastom, kako bi se smanjilo trenje i neprijatnost zbog nošenja odeće i obuće.

Sami možete da tretirate bradavice, kremom protiv bradavice, oblogama koje ćete stavljati svakog dana. Kada se formira sloj mrtve kože, natopite i omekšajte kožu pre nego što ga skinete kamenom za pete. Što češće tretirate i uklanjate mrtvu kožu, to ćete lakše stići do korena bradavice i ukloniti je. Nemojte sami da tretirate bradavice na genitalijama ili na licu.

Ako tretman koji ste sami primenili nije bio uspešan, doktor može da ukloni bradavice na nekoliko načina: jačim lekovima, struganjem, zamrzavanjem ili spaljivanjem. Prethodno se koža "umrtvi" lokalnom anestezijom.

Bradavice mogu da budu duboke i mogu da se pojave na istom mestu i nakon tretmana. Ako ih tretirate dok su male, lakše i bezbolnije ćete ih izvaditi. Izbegavanje virusa koji uzrokuju bradavice može biti teško, ako ne i nemoguće. Zaštitite stopala nošenjem gumenih sandala na javnim tuševima. Tretirajte bradavice dok su male, kako biste sprečili da porastu.

Krv

Krv je tečnost neophodna za održanje života, ona snabdeva naše telo kiseonikom i hranljivim sastojcima. Krv do tkiva prenosi hranljive sastojke iz hrane. Krv takođe prenosi lekove, alkohol, nikotin i druge duvanske proizvode koji se apsorbuju u krvi putem pluća. Krv održava telesnu temperaturu i ravnotežu tečnosti i prenosi hormone iz endokrinih žlezda do ostatka tela.Krv se sastoji od crvenih i belih krvnih zrnaca, trombocita (pločica) i plazme. Crvena krvna zrnca, trombociti i većina belih krvnih zrnaca nastaju u kostima, u koštanoj srži.
Crvena krvna zrnca ili eritrociti, sadrže hemoglobin. Hemoglobin je crveni pigment ili boja u okviru krvnih ćelija. Hemoglobin prenosi kiseonik koji se apsorbuje dok se krvne ćelije kreću kroz pluća i telo. Crvena krvna zrnca takođe pomažu da se telo oslobodi ugljen dioksida.
Bela krvna zrnca, ili leukociti, imaju značajnu ulogu u imunom sistemu. Ona štite telo od infekcija i pomažu da se uklone mrtve ćelije, kako bi došlo do obnove tkiva.
Bela krvna zrnca obuhvataju limfocite, monocite, bazofile, eozinofile i neutrofile.
Krv takođe sadrži pločice, ili trombocite. Oni igraju značajnu ulogu u zgrušavanju krvi, čime se usporava krvarenje. Plazma, tečni deo krvi koji ne sadrži ćelije i trombocite, sadrži hranljive sastojke, proteine, masti i soli. I trombociti i plazma sadrže sastojke koji se zovu faktori zgrušavanja, a koji su zaduženi za zaustavljanje krvarenja. Zgrušavanje počinje na mestu na kome se trombociti skupljaju zbog povrede krvnih sudova. Posle prirodne lančane reakcije, proizvodi se supstanca koja se zove fibrin. Problemi sa faktorima zagrušavanja izazivaju bolesti krvi, kao što je hemofilija. Serum je bistra tečnost koja ostaje pošto se krv zgruša. On se odvaja od krvi tokom procesa zgrušavanja. Serum nema ćelije, pločice ili faktore zgrušavanja.

Krvne grupe. Krv može biti A, B, AB ili 0 grupe. Takođe može biti Rh pozitivna ili Rh negativna. Krvna grupa se nasleđuje. Neki klasifikacioni sistemi se baziraju na prisustvu ili A ili B antitela u serumu krvi i A ili B antigena na površini crvenih krvnih zrnaca. Antigeni su suspstance slične proteinima koje se prirodno nalaze u telu ili spolja ulaze u telo (kao što su infekcije virusom ili bakterijom). Telo često stvara antitela kako bi uništilo strane antigene. Tako se telo brani od infekcija. Ali, kada antitela deluju protiv antigena samog tela, to izaziva takozvanu autoimunu reakciju. Autoimune bolesti mogu biti veoma ozbiljne. Osobe sa A krvnom grupom imaju A antigen na površini svojih crvenih krvnih zrnaca i B antitelo u serumu. Osobe sa B krvnom grupom imaju B antigen na površini crvenih krvnih zrnaca i A antitela u serumu.

Osobe sa AB krvnom grupom imaju oba antigena na površini crvenih krvnih zrnaca, ali nemaju antitela u serumu. Ove osobe mogu primiti krv od ma koje krvne grupe – zato što njihova krv ne sadrži antitela sa A ili B antigenima.

Osobe sa 0 krvnom grupom nemaju ni A ni B antigen na crvenim krvnim zrncima, a imaju oba antitela u serumu. Zato mogu da prime samo 0 krvnu grupu – jer njihova krv sadrži oba antitela i napašće bilo koju krvnu ćeliju koja ima A ili B antigen.
Osobe sa Rh pozitivnom krvi imaju Rh faktor antigen na crvenim krvnim zrncima. Osobe sa Rh negativnom krvi ga nemaju. Ova razlika među dvema grupama može da izazove probleme ukoliko je Rh negativna žena trudna sa Rh pozitivnom bebom. Ovakva situacija se zove inkompatibilnost Rh faktora.

Davanje krvi je značajno jer krv može da spase tuđe živote. Davanje je jednostavno i bezbedno. Kada dajete krv, verovatno ćete morati da popunite upitnik ili odgovorite na neka pitanja, a izvadiće vam se mali uzorak krvi kako bi se proverio nivo hemoglobina. Takođe će vam, najverovatnije, izmeriti temperaturu i pritisak i opipati puls. Odjednom se može dati oko pola litre krvi, otprilike na svaka dva meseca.
Podrazumeva se da samo zdrava osoba može da bude davalac krvi. Ne možete biti davalac ukoliko imate hepatitis, neku srčanu bolest, kancer, astmu, oboljenje krvi, epilepsiju ili SIDA-u ili spadate u rizičnu grupu za infekciju HIV-om. Postoje i druge bolesti zbog kojih ne možete biti davalac, a to su: anemija, malarija, izloženost malariji ili hepatitisu, trudnoća, ozbiljna operacija, visok krvni pritisak i nizak krvni pritisak sa simptomima.

Transfuzija krvi. Transfuzija krvi se može dati kako bi nadoknadila gubitak krvi, na primer u saobraćajnoj nesreći ili za vreme operacije. Transfuzija se takođe može dati ako neki oblik anemije izaziva nedostatak hemoglobina u krvi. Transfuzija može da obuhvata sve sastojke krvi, ali i pojedine sastojke, kao što su crvena krvna zrnca ili pločice. Ponekad, krv se od budućeg pacijenta može uzeti unapred, ukoliko predstoji operacija. Ovo je najbezbednija transfuzija, jer eliminiše rizik od alergijske reakcije ili infekcije. Možete početi sa doniranjem krvi nekoliko nedelja pre planirane operacije. Vaša krv će se čuvati do operacije.

ANEMIJA

  • Vrtoglavica
  • Glavobolja
  • Bol u grudima
  • Bledilo
  • Malaksalost, umor i gubitak daha pri naporu.
Do anemije može doći kada padne nivo hemoglobina. Hemoglobin prenosi kiseonik do telesnih tkiva, tako da nizak hemoglobin može biti uzročnik gore navedenih simptoma. Ako ste umorni, možete posumnjati na anemiju i pitati se da li treba da uzimate gvožđe u vidu suplemenata. Ali, umor je samo jedan od simptoma anemije i nisu sve vrste anemije izazvane nedostatkom gvožđa u krvi.

Anemija kod hroničnih bolesti

Anemija se često javlja kod osoba sa hroničnim bolestima, verovatno zato što telo ne proizvodi dovoljno crvenih zrnaca kada postoji bolest. Oboljenje bubrega je čest uzrok anemije. Reumatoidni artritis i hronične infekcije, kao što su: tuberkuloza, hepatitis ili SIDA uobičajene su bolesti kod kojih se javlja anemija. Lečenje osnovne bolesti može poboljšati anemiju.

Hemolitička anemija

Do ove anemije dolazi kada se krvne ćelije brže uništavaju nego što se zamenjuju novim. U tom slučaju može doći do nedostatka ćelija sa kiseonikom – i do simptoma anemije. Postoji niz uzroka hemolitičke anemije. Rad veštačkih srčanih zalizaka, na primer, može uništiti crvena krvna zrnca kada krv protiče kroz zaliske. Razni otrovi takođe mogu oštetiti crvena krvna zrnca. Antitela u neodgovarajućoj transfuziji krvi mogu uništiti crvena krvna zrnca.Hemolitičke anemije mogu biti uzrokovane lekovima, i mogu se zaustaviti čim se otkrije i ukloni uzrok. Nekim osobama sa hemolitičkom anemijom mora da se ukloni slezina, kako bi se bolest ublažila.

Anemija izazvana nedostatkom gvožđa

Ova vrsta anemije može nastati kao posledica nedovoljnog unosa gvožđa ili slabe apsorpcije gvožđa iz krvi. Gubitak krvi, kao kod kancera debelog creva, ili čira na želucu, takođe može dovesti do ove vrste anemije. Čak i obilna menstrualna krvarenja kod žena mogu imati za posledicu ovu anemiju. Anemija izazvana nedostatkom gvožđa može se korigovati boljom ishranom, tabletama i injekcijama gvožđa. Uzrok nenormalnog gubitka krvi mora se identifikovati i lečiti kako bi sprečio dalje probleme.

Anemija kao posledica avitaminoze

Ova anemija se javlja kod osoba koje nemaju dovoljno vitamina B12 ili folne kiseline. Ovi vitamini pomažu telu da stvara crvena krvna zrnca i hemoglobin. Čest razlog ove anemije je loša ishrana kod alkoholičara.Perniciozna anemija nastaje kada digestivni trakt osobe ne može da apsorbuje vitamin B12 iz hrane. Ona se najčešće javlja kod osoba preko 50 godina i kod vegetarijanaca koji uopšte ne konzumiraju namirnice životinjskog porekla.
Nedostatak vitamina se može korigovati vitaminima u vidu tableta i injekcija.

Ispitivanje

Pošto se anemija dijagnostikuje, njen uzrok se traži analizom krvi. Veoma je važno da se tačno utvrdi vrsta anemije pre nego što se počne sa lečenjem. Na primer, lečenje suplementima jedne vrste anemije može sakriti štetu nanetu drugom vrstom anemije. Broj, veličina i oblik krvnih zrnaca, kao i porodična istorija anemije pomoći će lekaru da otkrije pravi uzrok loše krvne slike. Tek tada se može započeti lečenje.

Prevencija

Jedine vrste anemije koje se mogu sprečiti su: anemija na bazi nedostatka gvožđa i anemija koju izazivaju nedovoljne količine gvožđa, vitamina B12 ili folne kiseline. Vodite računa da vaša ishrana sadrži odgovarajuće količine gvožđa i B vitamina. Ima ih u mesu, mlečnim proizvodima i tamnozelenom lisnatom povrću.

Da li da uzimam suplemente vitamina i gvožđa?

Ako se hranite uravnoteženo, sa svežim voćem, povrćem, posnim mesom, mlekom, integralnim žitaricama i mahunarkama, verovatno vam suplementi neće biti potrebni. Osobe koje često konzumiraju brzu hranu verovatno imaju potrebu za uzimanjem suplemenata. Zdrava ishrana je u svakom slučaju najbolje rešenje.Preterane doze gvožđa u organizmu mogu dovesti do toksičnih nivoa gvožđa u jetri, zajedno sa želudačnim problemima i konstipacijom. Suplemente gvožđa treba uzimati samo ako ne unosite dovoljno gvožđa kroz ishranu. Ako razmišljate o tome da počnete da koristite suplemente, prvo se posavetujte sa lekarom.



BOLESTI KRVI

  • Krvarenje iz nosa ili desni
  • Modrice
  • Krvarenje iz posekotina i oderotina koje se teško zaustavlja
  • Crvene tačkice ispod kože koje liče na osip
Kada je koža oštećena, krvni sudovi se skupljaju i time smanjuju gubitak krvi. Tada se pločice stvaraju na povređenom mestu i dolazi do zgrušavanja, tj. stvaranja ugruška. Faktori zgrušavanja, zatim komponenta koja se zove fibrinogen i ćelije uključene u čin zgrušavanja zajedno sa pločicama stvaraju ugrušak. Bela krvna zrnca takođe učestvuju u borbi protiv stranih tela ili bakterija.Do poremećaja zgrušavanja dolazi zbog niskog nivoa pločica, njihovog lošeg funkcionisanja i niskog nivoa faktora zgrušavanja ili fibrinogena. Do ovih problema može doći iz mnogo razloga, uključujući nasledne bolesti, infekcije, lekove, toksine i avitaminoze. Ovo su razne vrste poremećaja zgrušavanja: DIK (diseminovana intravaskularna koagulacija). DIK se može javiti kao posledica postoperativne traume, veće povrede ili infekcije. U subakutnoj DIC, krv može da se zgruša veoma lako, izazivajući u nekim slučajevima trombove koji začepe arterije i vene. Kod akutne DIK, faktori zgrušavanja zakazuju i krv ne može da stvara ugruške. Rane i posekotine počinju ponovo da krvare, nekad obilno.

DIK može biti opasna po život, a transfuzije kompletne krvi ili njenih sastojaka mogu se primeniti kako bi se zaustavilo dalje krvarenje. U svakom slučaju se mora lečiti uzrok ovog poremećaja. U nekim slučajevima se primenjuju antikoagulansi.

Nedostatak faktora zgrušavanja

Ovo su nasledne bolesti. Obuhvataju nedostatak faktora VIII (hemofilija A), fon Vilebrandovu bolest, nedostatak faktora IX (hemofilija B) i nedostatak faktora XII. Nivoi faktora zgrušavanja opadaju zato što telo osobe ne proizvodi ove faktore ili proizvodi samo male količine. Modrice koje lako nastaju, krvarenje u zglobovima, krvarenje iz nosa i krv u mokraći ili stolici najčešći su simptomi nedostatka ovih faktora.Transfuzija nedostajućeg faktora presudna je kada počne krvarenje, a postoje i lekovi koji se primenjuju kod faktora VIII.
Trombocitopenija nastaje kada broj pločica padne na veoma nizak nivo. Modrice ili male crvene tačke koje liče na osip mogu biti znaci trombocitopenije. Virusne infekcije, terapija zračenjem, veliki broj lekova, kao i neki oblici artritisa i autoimunih bolesti mogu izazvati trombocitopeniju. Lečenje obuhvata lečenje uzroka kao što je virusna infekcija. Kod nekih slučajeva se ne zna uzrok.
Ozbiljna avitaminoza može izazvati probleme sa krvarenjem. Do krvarenja desni i problema sa modricama dolazi kod ozbiljnog nedostatka vitamina C koji se zove skorbut. Nedostatak vitamina C može dovesti do oštećenja i slabosti zidova krvnih sudova, što zauzvrat dovodi do krvarenja.
Nedostatak vitamina K može dovesti do problema sa zgrušavanjem zato što je ovaj vitamin potreban za proizvonju mnogih faktora zgrušavanja. S obzirom da se faktori zgrušavanja proizvode u jetri, oštećenje ovog organa može rezulatirati krvarenjem. Ako je oštećena alkoholom, jetra može uticati na apsorpciju vitamina K u crevima. Ukoliko dođe do tog problema, vitamin K se može injekciono dati za stimulisanje zgrušavanja.

Ispitivanje

Uzrok krvarenja se obično može naći na osnovu analize krvi, kad se proveravaju krvna zrnca, pločice i faktori zgrušavanja.

Prevencija

Krvarenje izazvano skorbutom može se sprečiti ako unosite dovoljno vitamina C. Takođe možete sprečiti probleme s faktorima zrgušavanja tako što ćete uključiti i vitamin K u ishranu. U slučaju jetre oštećene alkoholom, svakako treba smanjiti unos alkohola.

OBOLJENJA KOŠTANE SRŽI,

  • Lako krvarenje
  • Malaksalost
  • Infekcije
  • Bolovi u kostima
Koštana srž u kostima proizvodi sva crvena krvna zrnca, trombocite i većinu belih krvnih zrnaca. Ova zrnca su neophodna za prenošenje kiseonika i hranljivih sastojaka, za zaustavljanje krvarenja tako što se stvaraju ugrušci i za borbu protiv infekcija. Ako je koštana srž obolela, ona ne proizvodi dovoljno ovih zrnaca ili ne proizvodi zdrava zrnca. Lečenje zavisi od uzroka oboljenja koštane srži.

Agranulocitoza

Do ove bolesti dolazi kada koštana srž ne proizvodi granulocite, vrstu belih krvnih zrnaca. Lekovi, infekcije ili rak koštane srži (leukemija) mogu izazvati ovo oboljenje. Agranulocitoza takođe može dovesti do infekcija zbog smanjenog broja belih krvnih zrnaca koja se bore protiv infekcije.

Aplastična anemija

Aplastična anemija se javlja kada koštana srž potpuno zaustavi proizvodnju svih krvnih zrnaca i trombocita. Infekcije, lako krvarenje i malaksalost mogu biti prvi simptomi. Lekovi, toksini i infekcije mogu izazvati ovo ozbiljno oboljenje, ali, u mnogim slučajevima se ne zna uzrok.

Multipli mijelom

Ovo je rak jedne vrste belih krvnih zrnaca koji se zovu plazmociti, a proizvodi ih koštana srž. Plazmociti uobičajeno proizvode antitela – proteine koje telo stvara kako bi uništilo bakterije, viruse i druge agresivne agense. Kod osobe sa ovim oboljenjem, normalni plazmociti postaju ćelije raka. Na ovaj način se koštana srž potisne i ona ne može da proizvodi crvena i bela krvna zrnca, kao ni pločice. Umesto toga, proizvodi se preterana količina proteina antitela. Ovaj višak proteina antitela može se izmeriti u krvi, a nekad i u mokraći. Ovi rezultati pomažu lekaru da postavi dijagnozu bolesti. Rani simptomi multiplog mijeloma obuhvataju bolove u kostima, infekcije ili lako dobijanje modrica.

Policitemija

Policitemija nastaje kada se proizvodi previše crvenih krvnih zrnaca. To može biti posledica poremećaja koji se zove Policitemija vera, koji podstiče koštanu srž da proizvodi previše crvenih krvnih zrnaca. Policitemija se može javiti kao posledica oboljenja srca ili pluća ili pušenja. Oboljenje srca ili pluća stvara nizak nivo kiseonika u krvi, čime se koštana srž podstiče na preteranu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Krv postaje veoma gusta, a osoba u licu dobija crvenilo. Obolela osoba se može osećati malaksalo ili može imati vrtoglavicu, tupu glavobolju i može biti izložena riziku od krvarenja i tromba. Policitemija takođe stvara jak svrab kože, naročito ako je deo tela topao ili vreo, kao posle vrele kupke.

Ispitivanje

Ispitivanja se mogu vršiti na uzorku krvi ili na uzorku koštane srži izvađene direktno iz kosti. Uzorci koštane srži mogu otkriti probleme koji se ne javljaju u analizama krvi ili mokraće. Oni takođe mogu biti od pomoći vašem doktoru.

MODRICE

  • Plave, ljubičaste ili braon mrlje na koži
Do nastajanja modrica dolazi kada krvni sudovi popucaju i krv odlazi u okolno tkivo ispod površine kože. Ovo se obično dogodi kada je neko mesto povređeno udarcem. Modrica na oku je jedan od primera ovakvih povreda.Modrice najčešće nisu opasne. Većina malih modrica nestaje spontano u periodu od 7 do 10 dana. Kod ozbiljnijih modrica, led se može staviti u prvih 24 do 48 sati, kako bi se smanjilo oticanje. Led pomaže kod usporavanja krvarenja i smanjenja modrica.

Ako primećujete da u poslednje vreme lakše dobijate modrice nego pre, obratite se vašem doktoru za savet, jer se može raditi o nekom oboljenju krvi. Druga ozbiljna povreda je modrica na dubokom mišiću. Do ovoga može doći posle povrede gnječenjem, kao kod povrede butine ili nožnog članka. Ove duboke modrice mogu dovesti do tromba, pa je neophodno da odmah odete kod lekara.

LEUKEMIJA

  • Lako dobijanje modrica
  • Umor
  • Gubitak na težini
  • Malaksalost
  • Uvećani limfni čvorovi (ponekad)
  • Infekcije
Leukemija nastaje kad bela krvna zrnca, kako granulociti tako i limfociti, postanu kancerozni (maligni). Kancerozna krvna zrnca mogu se brzo širiti krvotokom do mnogih delova tela, napadajući i uništavajući organe i tkiva. Neke vrste leukemije su agresivnije i ozbiljnije od drugih. Ishod zavisi i od starosti osobe.

Akutna limfocitna leukemija

Do ove vrste leukemije dolazi kada limfociti postanu kancerozni. Kancerozne ćelije se mogu naći i u koštanoj srži i u limfnim čvorovima. Akutna limfocitna leukemija je najčešći oblik leukemije kod dece. Bol u kostima, lako izbijanje modrica i groznica su uobičajeni simptomi. Uzorci koštane srži će otkriti velike količine kanceroznih ćelija. Hemoterapija dovodi do izlečenja kod 7 od 10 odraslih osoba i 9 od 10 dece.

Akutna mijeloična leukemija

Ova vrsta leukemije posledica je raka granulocita. Iako ova leukemija može biti smrtonosna u kratkom vremenskom periodu, hemoterapija može dovesti do remisije u oko 50 % pacijenata. Smrt može nastupiti posle nedelju-dve od pojave simptoma, ukoliko se bolest ne leči ili ne odgovara na terapiju. Rani simptomi akutne mijeloične leukemije obuhvataju: modrice, osip i infekcije u ustima i grlu.Hemoterapija se primenjuje u pokušaju da se ćelije raka zaustave od širenja na organe i tkiva. Transfuzija i presađivanje koštane srži primenjuju se kako bi se maligne ćelije zamenile zdravim.

Hronična limfocitna leukemija

Ovaj oblik leukemije odlikuju: umor, otečeni limfni čvorovi, infekcije i gubitak na težini. Obično se javlja kod starijih ljudi i sporo napreduje. Nekim osobama nije potrebno lečenje. Druge će se možda opredeliti za hemoterapiju ili kortikosteroide. Uklanjanje slezine može smanjiti komplikacije i može zaustaviti ili usporiti bolest.

Hronična mijeloična leukemija

Ova vrsta leukemije je agresivnija od hronične limfocitne leukemije zato što se maligne ćelije brzo razmnožavaju. Obično je potrebna hemoterapija, a presađivanje koštane srži može pružiti najbolje rezultate u lečenju.

LIMFOM

  • Hroničan kašalj
  • Povišena temperatura
  • Umor
  • Noćno znojenje
  • Gubitak na težini
  • Bezbolno oticanje limfnih čvorova na vratu, u pazuhu i u preponama.
Limfom je rak limfnih čvorova. Mnoge vrste limfoma se mogu lečiti, ali je najvažnije da se bolest što pre otkrije i počne sa lečenjem.Iako se limfom može naći ma gde u telu, oticanje limfnih čvorova vrata često je prvi znak. S obzirom da srednji deo grudi, koji se zove mediastinum, ima mnogo limfnih čvorova, to je i uobičajeno mesto oticanja. Simptoma može biti malo, sve dok se tumor ne uveća. Tada pritisak na bronhije može dovesti do hroničnog kašlja. Gubitak težine, noćno znojenje i umor mogu biti prvi znaci limfoma.

Hodžkinov limfom

Ova vrsta limfoma često počinje u grudima sa hroničnim kašljem ili bolom. Limfni čvorovi u osnovi vrata ili u pazuhu mogu biti otečeni. Povišena temperatura, gubitak težine, noćno znojenje i umor takođe su simptomi ove bolesti. Najveći broj obolelih ima između 20 i 40 godina, ali se bolest može javiti i ranije i/ili kasnije u životu. Prognoze za izlečenje su dobre: preko 90% za osobe kod kojih je bolest otkrivena u ranom stadijumu i preko 50% za one kod kojih je bolest kasnije otkrivena.

Ne-Hodžkinov limfom

Ova vrsta limfoma se često manifestuje uvećanim limfnim čvorovima na vratu, ispod pazuha i u preponama. Može izazvati simptome neobjašnjivog znojenja, groznice, umora, gubitka apetita i gubitka težine. Ne-Hodžkinov limfom se najčešće javlja kod osoba preko 40 godina. Stopa izlečenja je niža nego kod Hodžkinovog limfoma, ali zavisi od specifične vrste.

Ispitivanje i lečenje

Ne paničite ako naiđete na jedan uvećan limfni čvor. Većina čvorova se uvećava zbog obližnje infekcije. Na primer, nazeb i gušobolja često dovode do uvećanja limfnih čvorova vrata. Kada infekcija prođe, čvorovi se povuku na normalnu veličinu za nekoliko nedelja.Ukoliko primetite limfni čvor koji brzo raste, a ne nalazi se blizu mesta infekcije, obratite se lekaru. Ako se sumnja na tumor, radi se biopsija ili uklanjanje jednog od uvećanih limfnih čvorova. Biopsija će pokazati da li je reč o limfomu i odrediće specifičan tip limfoma. Analize krvi i rentgen grudi takođe može biti potreban. Ako se dijagnostifikuje rak, biće potrebne druge analize kako bi se odredilo najbolje lečenje.

Hemoterapija uništava maligne ćelije, ali takođe napada i zdravo tkivo. Terapija zračenjem može se primenjivati kako bi se selektivno uništile maligne ćelije. I hemoterapija i zračenje se mogu primenjivati u lečenju limfoma. Operativni zahvati se ne primenjuju u lečenju obolelih. Nekada se primenjuju kako bi se ispitao abdomen i odredila ozbiljnost bolesti ili smanjila veličina tumora kada limfom obuhvata i stomak. Presađivanje koštane srži se može koristiti u veoma ozbiljnim slučajevima, kada se limfom proširio po celom telu.

Polne bolesti


Bolesti koje se prenose seksualnim kontaktom su infekcije bakterijama, virusima i parazitima koji rastu u telesnim izlučevinama ili na koži, u genitalnoj regiji. Infekcija ulazi u organizam kroz sluzokožu u genitalnoj regiji.
Važno je testirati se i lečiti ako sumnjate na neku od ovih bolesti. Ako se ne leče, ove bolesti mogu da imaju ozbiljne posledice, npr. neplodnost kod žena. Sifilis može trajno da ošteti glavne organe u organizmu i izazove paralizu, ludilo, pa čak i smrt. HIV, koji se širi i homo- i heteroseksualnim odnosima, dovodi do AIDS-a, bolesti koja može da ima i smrtonosan ishod.
Apstinencija je najbolji način prevencije ovih bolesti. Ako ste seksualno aktivni, najsigurnije je da ne menjate često partnere, odnosno da imate jednog partnera koji nije oboleo. Ako imate više od jednog partnera, ili ako niste sigurni da li vaš partner ima seksualne odnose i sa drugim osobama, možete biti pod rizikom. Rizik se povećava sa brojem seksualnih partnera. Možete smanjiti ovaj rizik upražnjavanjem "sigurnog seksa", što između ostalog podrazumeva korišćenje kondoma koji u velikoj meri smanjuju mogućnost prenošenja bolesti (mada ne eliminišu potpuno ovaj rizik-  kondomi mogu da puknu i ne štite sve delove kože u genitalnoj regiji).


Korišćenje kondoma

  • Koristite kondome od lateksa jer oni štite i od sitnih virusa, npr. od HIV-a)
  • Kondom treba da ima rezervoar u kome se skuplja sperma. Nemojte koristiti kondome kojima je prošao rok trajanja ili koji deluju neispravno
  • Stavite kondom pre seksualnog odnosa
  • Kondom se postavlja na penis u erekciji. Ostavite prostor (oko 1,25cm) na vrhu, za skupljanje sperme. Pritistnite vrh kondoma kako biste izbacili vazduh
  • Uz kondom koristite sprermicide koji mogu da pomognu u eliminisanju nekih mikroorganizama odgovornih za seksualno prenosive bolesi
  • Nemojte koristiti proizvode na bazi nafte (bebi ulje ili losion, vazelin), jer mogu da deluju na pucanje kondoma. Koristite vaginalne lubrikante na bazi vode
  • Pažljivo skinite kondom

HLAMIDIJA

  • Sekret iz penisa kod muškaraca
  • Vaginalni sekret kod žena
  • Bol u stomaku kod žena
  • Bolno mokrenje
  • Učestalo mokrenje
Najčešća bolest koja se prenosi seksualnim kontaktom je hladmidija koju uzrokuje bakterija Chlamydia trachomatis. Ova infekcija se lako širi, jer često nema simptoma pa je jedan partner može preneti drugom i ne znajući da to čini. Jedan od dvojice muškaraca i jedna od četiri žene sa hlamidijom nemaju nikakve simptome. Kada se simptomi jave, muškarci mogu da uoče male količine jasnog ili zamućenog sekreta na vrhu penisa, da osete bol prilikom mokrenja tri nedelje nakon infekcije. Žene mogu da imaju vaginalni sekret, neredovne menstruacije, bol u stomaku praćen groznicom i bolne seksualne odnose.Ako se ne leči, ova infekcija može da ošteti jajovode, uzrokujući inflamatornu bolest karlice (upala karlice) ili neplodnost. Takođe, može da poveća rizik od vanmaterične trudnoće. Hlamidija može da se prenese sa majke na dete tokom porođaja, uzrokujući manje infekcije oka ili upalu pluća kod bebe.

Postoji nekoliko analiza koje doktor može da uradi da bi utvrdio prisustvo hlamidije, a najčešće se radi analiza uzorka iz grlića materice kod žena, a uretre kod muškaraca. Pošto gonoreja može da prati hlamidiju, doktor može izvršiti i analize za ovu bolest.

Oba partnera se leče antibioticima, i ako samo jedan od njih ima hlamidiju. Žene sa ozbiljnom infekcijom mogu biti i hospitalizovane, uz davanje antibiotika intravenski u kombinaciji sa analgeticima.

GENITALNI HERPES

  • Bolne ranice i plikovi na genitalijama
Ovu infekciju uzrokuje herpes simplex virus, koji je odgovoran i za herpes na usnama. Na genitalijama se ranice i plikovi javljaju i nestaju. Kada se jave, mogu biti praćeni glavoboljom, povišenom temperaturom, uvećanim limfnim čovorovima u preponama i osećajem da ste bolesni. Na žalost, možete biti zarazni i ako nemate vidljive ranice i plikove ili dok se simptomi još nisu javili.Ako se žena porađa u trenutku kada su simptomi prisutni, obično se radi carski rez, kako bi se sprečilo da se beba zarazi ovim virusom.

Žene sa genitalnim herpesom trebalo bi da rade Papa test na 1 ili 2 godine, zbog mogućnosti povećanog rizika od raka grlića materice.

Ne postoje lekovi koji leče ovu infekciju, ali antivirusni lek aciklovir (u obliku masti ili pilula) može da pomogne u smanjenju broja i dužine trajanja ovih epizoda i smanjenju bolova.

GENITALNE BRADAVICE

  • Male bradavice na genitalnoj ili analnoj regiji
Bradavice uzrokuju virusi i mogu da se pojave bilo gde na telu. One koje se javljaju na genitalnoj regiji izazivaju humani papiloma virusi (HPV). Genitalne bradavice mogu da se jave na penisu, stidnim usnama, zidovima vagine ili grliću materice ili oko analne regije. Nisu uvek vidljive.Virus koji izaziva genitalne bradavice lako se širi sekualnim putem. Kondom ne može uvek da spreči infekciju, jer ne mora da pokrije celu oblast koja može da bude pogođena. HPV se danas prepoznaje kao značajan faktor rizika raka grlića materice i raka penisa.
Ne postoji lek za virusom izazvane genitalne bradavice. Lekar može da ih ukloni laserom, zamrzavanjem ili hemikalijama koje se nanose na bradavice. Ove bradavice se često vraćaju. Godišnja kontrola kao vid prevencije od raka grlića materice ili penisa se preporučuje.

GONOREJA

  • Zelenkasto-žućkasti iscedak iz penisa ili vagine
  • Pečenje prilikom mokrenja
Gonoreja je bakterijska infekcija – bakterija se nalazi u spermi ili vaginalnim tečnostima. Neki ljudi nemaju simptome, što odlaže postavljanje dijagnoze. Žene trpe ozbiljnije posledice nelečene infekcije, kao što su upala karlice (inflamatorna bolest karlice), neplodnost i veći rizik od vanmaterične trudnoće.Kada se potvrdi dijagnoza, bolest se leči antibioticima (oralno ili injekcije).

SIFILIS

  • Jedna, bolna ranica na genitalijama u prvoj fazi bolesti
  • Glavobolja
  • Groznica
  • Bol i drhtavica
  • Natečeni limfni čvorovi
Sifilis je bakterijska infekcija koja postoji već vekovimia, ali za koju lečenje postoji od kada su otkriveni antibiotici, u prvoj polovini prošlog veka. Sifilis ima tri faze ako se ne leči. U prvoj fazi, nekoliko nedelja nakon infekcije, javlja se jedna (ređe više njih) ranica na genitalijama. Šest nedelja nakon infekcije, javljaju se groznica, glavobolja, drhvatica, uvećani limfni čvorovi, osip koji deluje kao sivkaste mrlje na koži (može da se javi i u ustima). Osip može da se izleči, ali bakterija ostaje aktivna. Druga faza (latentni period): može da prođe bez simptoma. Osoba još nije zarazna, ali javljaju se oštećenja u telu. U trećoj fazi javljaju se oštećenje mozga, slepilo, paraliza, konfuzija. Krvni sudovi mogu da budu oštećeni, dozvoljavajući stvaranje aneurizmi u većim krvim sudovima (aorta, npr.).Antibiotici (oralno ili injekcije) ubijaju bakteriju i leče bolest. Ako je osoba u latentnoj fazi, analiza krvi pomaže u postavljanju dijagnoze. Bolest može da se izleči u svim fazama, ali oštećenja koja je proizvela ne mogu da se isprave. Najbolje je što ranije početi lečenje.

Oko 50 % osoba koje se leče od sifilisa reaguju na toksine koje luči bakterija tretirana antibioticima. Simptomi ove reakcije, koji se javljaju dva do sedam sati nakon primanja antibiotika, mogu da budu: glavobolja, groznica, drhtavica, bol, ubrzan rad srca, blago snižen pritisak. Reakcija se leči mirovanjem i aspirinom.

TRIHOMONIJAZA

  • Zelenkasto-žućkatsi, penušav vaginalni sekret
  • Bolno mokrenje
  • Svrab i iritacija vagine
Trihomonijazu izaziva mala protozoa Trichomonas vaginalis. Ovi organizmi posebno iritiraju sluzokožu vagine. Ovo stanje najčešće pogađa žene, iako se može javiti i kod muškaraca koji ga mogu preneti ženama. Muškarci obično nemaju simptome i čak ne moraju da znaju da su prenosioci bolesti, sve dok se njihova partnerka ne razboli.Analiza uzorka vaginalnog sekreta potvrđuje dijagnozu, kao i Papa test. Potrebno je lečenje oba partnera. Ako ste u drugom stanju, napomenite to lekaru, jer uobičajeni lekovi mogu da naškode plodu.

INFEKCIJE URETRE

  • Pojava sekreta kod muškaraca
  • Bol i pečenje tokom uriniranja
Uretra je cev kroz koju urin iz bešike izlazi iz tela. Simptomi infekcije uretre (uretritis), često su manje očigledni kod žena. Većina infekcija uretre su u vezi sa seksualnim kontaktima. Infekcija hlamidijom je uobičajeni uzrok infekcije uretre, kao i gonoreja. Ove infekcije obično nisu opasne same po sebi, ali mogu da stvore ožiljke i suženja u uretri ako se ne leče.Uzorak sekreta i urinokultura potvrđuju dijagnozu i pomažu lekaru da odluči koje antibiotike da vam prepiše. Ako imate uretritis, kažite partneru, da bi se i on/ona lečio, čak i ako nema simptoma.

Adresar

Ordinacije